Veštičja kontrola vremenskih (ne)prilika

autor: Danijela Simić

     Od davnina se kroz mitove, legende i folklorna predanja pominju natprirodna svojstva pojedinaca vezana za kontrolu vremenskih (ne)prilika

a koje se dovode u direktnu vezu sa vešticama kao jednom od njihovih posebnih „ obeležja”. Atmokineza iliti psihička moć upravljanja vremenskim prilikama je nešto što je oduvek privlačilo moju pažnju u smislu modernih istraživanja iz ESP oblasti na ovu temu, kao i tehnoloških izuma koji su iz domena „teorija zavera”postali našom svakodnevicom (ruska i američka vojna istraživanja i dometi istih u ovoj oblasti su već opšte poznata stvar ) Još jaču fascinacinaciju, bar za mene, izazivale su sve takve priče ali one koje sežu u duboku prošlost i svedoče da je oduvek bilo onih koji se mogu poigrati „voljom Bogova” te razgoniti oblake, prizvati kišu, sneg ili oluju…

     Mitološke priče mnogih naroda sveta, koje za svoju osnovu imaju proto-šamanističku praksu, te kroz ono što je od nje do nas došlo na ovu temu, su svakako brojne, ali se ovom prilikom njima neću baviti. Akcenat ovog proučavanja biće stavljen na tu moć kod veštica.

Već u startu se nameće uočavanje pravaca geneze te moći, da tako kažem, u smislu veštičjih tradicija, gde se ta moć dobija rođenjem ( krvnoj liniji porodične pripadnosti veštičjoj krvi, kao npr. kod benedicaria italijanske stregerije) ili pak radom sa elementima Prirode, što se sreće i kod novijih praksi, a kod prvo pomenutih se podrazumeva pod darom po sebi. Svejedno se radi o velikoj moći, od čije pravilne upotrebe je zavisila cela zajednica te se shodno tome ona u cilju zaštite staništa, useva i tome slično i upotrebljavala. Ono što bi za zajednicu, oduvek, pa i danas predstavljao veliki problem bi svakako bio nedostatak hrane, poplave, ili pak suše koje bi ugrozile kako imovinu, tako i prinose. Stoga i ne čudi, da su veštice imale ispred sebe veliki zadatak bdenja nad svim navedenim. U suprotnom bi za isto bile okrivljene. U prilog tome, postoje mnoga istraživanja u sferi ekonomskih nauka koje poslednjih decenija, upravo dovode u korelaciju klimatske promene na teritoriju evropskog kontinenta u srednjem veku („mini ledenog doba ”) i ekspanzije progona nad vešticama i tempestariima ( kako su se nazivali oni sa moćima kontrole vremenskih prilika uopšteno ) od strane Inkvizicije. Klimatska dešavanja u tom periodu dovela su do opšteg pada prosečnih temperatura na širem području kontinenta, te propasti, usled smrzavanja, kako useva tako i ribarenja koje je pored poljoprivrede predstavljalo jedno od najvažnijih delatnosti u to vreme. Za ono što se nije moglo objasniti, najlakše je bilo naći žrtvenog jarca tadašnje Evrope, koja je prepuna sujeverja, uprla prstom na veštice…

Facebook Comments