( delovi iz teksta koji je objavljen u Veštičjoj Reviji broj 3 – autorka: Simona Otović

 

….. O tome koliko je Srbija odmakla od srednjevekovnog Salema, kada su u pitanju veštice, je neka druga tema, ali o tome gde je Salem danas, i ko je dama koja je oficijalna veštica proglašena od strane guvernera Masačutesetsa, je nešto svakako vredno da zauzme mesto u našoj Reviji …

Svoje prvo onostrano iskustvo imala je sa 10 godina, kada je sa svojim roditeljima na putovanju ka Kaliforniji imala viziju o dečaku kako pada sa bicikla na šine od voza. Majka 7-ogodišnjeg dečaka je pozvala šerifa i dečak je spašen … Laurie nije praktikovala veštičarenje javno, sve dok se nije našla razvedena sa 30 godina i dvoje male dece početkom 60-ih. Ali nakon kratkog perioda opet se povlači sa očiju javnosti pošto se, 1969. godine po nagovoru prijatelja, seli u kuću preko puta ulice u kojoj je živeo tadašnji major Salema. Kako sama kaže u jednom intervjuu: „U to vreme vešali su ljude tamo. Nisam znala kakva su njihova osećanja o vešticama. Nije bilo drugih veštica u okolini. A ja sam bila veštica.”

Uspešno je održavala svoju anonimnost sve dok se jednom njen crni mačak nije zaglavio na drvetu i tamo ostao zaglavljen 3 dana. Laurie kaže da je zvala policiju i vatrogasce ali da su joj odgovorili da je protivno njihovim pravilima da spašavaju mačke. Kada je i Liga za spašavanje životinja odbila da joj pomogne, Laurie je pozvala lokalne novine. „Bila sam frantična. Rekla sam im, slušajte me, ja sam veštica, to je moj particular, moje osnovno sredstvo za rad u mojim ritualima, i ja je hoću dole sa tog drveta, odmah!” Mačka je spašena u kratkom roku ali slika Laurie u novinama kako drži crnu mačku otišla je u javnost. Laurie je time zvanično ispala iz veštičjeg ormara i nakon toga pojavljivala se u nekoliko nacionalnih TV emisija. Popularnost je učinila svoje. Komercijalizam koji je pratio popularnost je neminovan ali suština je bila daleko bitnija – „Bile smo u javnosti, bile na videlu, nismo se više krile, dakle komercijalizam je poslužio svrsi.”, govorila je …

Nakon obavljene regresije predhodnih života tokom kojih ona veruje da je pokupila tragove genetičnih sećanja na Susan Prescot koja je živela u doba Salemskih veštica u 17 veku, i zbog tog iskustva odlučuje da se i sama preseli u Salem. Počinje da predaje Witchcraft as sa science (Veštičarenje kao nauka) časove kao nastavak obrazovnog programa u lokalnoj školi, i polako oformljava njenu tradiciju koju naziva Cabot …

Danas, naročito nakon proglašenja 1977.-e godine za oficijalnu vešticu Salema, njen lik postaje sve više komercijalno ekslpoatisan pa je bila gost kod čuvene Oprah-e Winfrey 24.6.1987. Tim putem pričala je o depopularizaciji veštica kroz filmove i medije. „Upravo je izašao dečiji film Moj mali Pony u kome su negativni likovi tri zle veštice. Nigde nemamo tri zla budista, ili tri zla sveštenika. Ne, to su tri zle veštice i one gakću i zelene su. I uvek smo zelene i sa bradavicom na nosu. I, o da, ja nosim crno. Pa crno nose i sveštenici, kaluđerice i rabini, pa ništa. Dalaj Lama je nosio crno pri vršenju rituala najvišeg reda. Mi se tako oblačimo i to je jedna od dokumentovanih stvari vezanih za veštičja keltska plemena, da nosimo crne i dugačke odore, i ja biram da to nosim je je to moj izbor, to je moje političko pravo i ja to nosim oduvek “…

O samom poreklu veštica kao naziva govori da sama reč magi, magisus, koja u grčkom danas znači veštica (magissa), znači mudri ljudi. Reč witch potiče od wise (mudar), wit (razum), whit (čestica) i vremenom je to prešlo u witch (veštica) u srednjem veku tokom reforme i formiranja hrišćanstva. Ona razdvaja sataniste koji su antihrišćani od veštica. Satana je u hrišćanskoj strukturi i nema nikakvog dodira sa vešticama. Veštice postoje i pre hrišćanstva. One su tu od početka vremena. Potiču od Keltskih plemena i nikada nisu menjale svoj put. Nose crno jer je to njihovo oruđe, veštice svoje Bogove i Boginje predstavljaju svojim oblačenjem i šminkom. Veštice veruju da Bog postoji u svim stvarima. U stenama i kamenju, u drveću i unutar svakoga od nas, i da smo mi apsolutno odgovorni za svaku misao i svaku akciju koju uradimo, jer misao je forma akcije.

 

Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Post comment