(deo iz teksta, koji je za Veštičju Reviju broj 19. direktno iz Beverli Hilsa, napisala Simona Otović, koliko da ovu čarobnu kuću približi čitaocima Revije. )

Jedna od kuća na Beverli Hilsu nije kao ostale kuće tog elitnog kalifornijskog naselja. Već preko 90 godina, jedna kuća odskače od svih ostalih vila, kako po svom špicastom vrhu, krivim prozorima i potpuno bajkovitom izgledu nalik na kućice veštica iz bajki, malim jezerom ograđenim bodljikavim bobičastim grmljem na kojem stoje gavranovi, tako i po jedinstvenom Halloween duhu kojim odiše godinama.

Redakcija Veštičje revije uputila se na lice mesta, pravac Beverli Hils, Los Anđeles, kako bi za čitaoce našeg magazina, odškrinuli vrata ove neobične kuće, otkrili šta se to kuva u beverlihilskom veštičjem loncu i barem za trenutak uneli filmsku magiju, ali i više od toga u vaše domove. Vreme je Oskara, pa hajde da našu metlu prošetamo Holivudskim crvenim tepihom, na naš način.

Dočekala su nas zakrivljena mala vrata od vrta, neobično poštansko sanduče i veliki znak na nepreglednom bobičastom grmlju: „Molimo vas ne berite bobice. U potpisu: Veštica”.

Iza toga stoji ona, prelepa i baš onakva kakvu smo je viđali u našim snovima, i kad zatvorimo oči dok su nam čitali bajke, sa krivim krovom i prozorima koji izgledaju kao da će svakog časa otpasti i iz njih izleteti neki slepi miš. Na vratima je paučina, a ispred je vrt sa jezerom sa lokvanjima i lotosima. Preko jezera se prostire isto toliko bajkovit i nepravilnog oblika drveni most na kome takođe odmara po koji gavran. Pod je posut staklenim mozaikom u kome su zarobljene dugine igre svetlosti. Došli smo u vreme Halloween-a, pa je pred ulaznim vratima naravno njeno visočanstvo – bundeva. Kuća nije napuštena. Vrt je poprilično živ. Ko li živi u njoj?

Kratka istorija Veštičje kuće Los Anđelesa

Iako na prvi izgled stara stotine i stotine godina, priča o ovoj kući počinje 1921. godine. Kuća predstavlja neverovatno arhitektonsko zdanje koje je dizajnirao holivudski umetnički direktor Harry Oliver, jedan od glavnih predstavnika pravca koji se naziva Storybook arhitecture. Storybook arhitektura je pravac u arhitekturi koji spaja tanku liniju između fantazije i stvarnosti, a koji se pojavio 20-ih i 30-ih godina u Americi I trajao je dosta kratko. Harry Oliver, umetnički direktor koji je radio na preko 30 filmova od 1919. do 1934. godine, a 1921. ovu kuću, kompletno inspirisanu vešticama iz bajki, sagradio je prvobitno u naselju Culver City, takodje delu Los Anđelesa, za potrebe dodatnog kancelarijskog i kostimografskog prostora Irvin Willat-ovog filmskog studija u kojem je radio. Inspiraciju je tražio u seoskim kućama Engleske i brvnarama engleske fantastike. Nije mogao ni da pretpostavi da će njegova kuća izazvati toliko pažnje, uključujući i par saobraćajnih nezgoda prouzrokovanih od strane zagledanih prolaznika. Kada je filmski studio zatvoren, kuća je planirana za rušenje. Na sreću, otkupljena je od strane producentaWard Lascelle-a, koju ju je 1926. godine premestio na njenu sadašnju lokaciju – Beverli Hils.

Ward je od nje napravio funkcionalni dom koji je u početku bio potpuno malen, sačinjen svega od ulaznog foajea, spavaće sobe, kupatila i male kuhinje. U velikom delu kuće moralo se saginjati jer su plafoni bili izuzetno niski. Kuća popularno nosi naziv Spadena house (Spadena kuća), po prezimenu koje je njegova žena Lilian,nakon što se razvela od njega i preudala, uzela od svog novog muža, sa kojim je u njoj nastavila život. Ali, ovakva kuća nosi sa sobom energiju sa kojom ne može svako da se nosi. Ili bar ne može dugo. 1965. godine Lilian Spadena kuću ipak odlučuje da stavi na prodaju, uz napomenu da je kuća naročito popularna kod turista i da često u nju mora da utrčava krijući se, što je za nju predstavljalo izuzetan napor. Porodica Green, koja ju je otkupila od Spadena porodice renovirali su je za svoje potrebe iznutra, a što se tiče spoljašnjeg izgleda, dodat je skylight – krovni prozor kroz koji je iz odredjenih uglova ulazilo nebo. Zahvaljujući njima kuća je dobila i vrt. Novi stanovnici su breme popularnosti ove rezidencije nalazili zabavnim, pa su se često i sami oblačili u Halloween kostime dok su recimo sredjivali baštu oko kuće, a znatiželjnim prolaznicima su, naročito za Halloween, delili slatkiše. Počele su da kruže urbane legende vezane za ovu kuću. Neki su pričali da je sagrađena od strane fanatika Snežane i 7 patuljaka, drugi da je sagrađena za filmsku verziju Ivice i Marice. Ona je postala Halloween simbol Beverli Hilsa i gotovo da ne postoji ni jedno dete iz tog naselja koje je nije posetilo za Halloween. Neki su je se plašili, neki su u njoj uživali. Halloween 80-ih pamti se po ovoj kući, njenim vlasnicima obučenim u gobline dok su delili slatkiše iz veštičjeg kazana, dimu koji je prolazio kroz vrt oko kuće i muzici iz Diznijeve Uklete kuće, kao pozadinski muzički efekat, koji je dopirao sa gornjeg sprata kuće. Bio je to događaj za sve koji su imali sreće da budu prisutni te magične noći …

Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Post comment