( deo teksta koji je objavljen u Veštičjoj Reviji broj 2. – autorka: Violeta Satya )

Zvuk i ritam su oduvek imali moć da dotaknu i transformišu naša srca. U davna vremena, ples je bio jedan od prvih izraza ljudske kreativnosti. Zapravo, kretanje, koje je osnova plesa, zapaženo je kao glavna odlika života. Ako je nešto živo, ono se kreće. Ako nema kretanja, nema ni života. Ritam pokreta, obrasci položaja tela koji se izmenjuju na pravilan ili na spontani, nepredvidivi način, a zatim i melodija koja je neizbežno pratila to kretanje, postali su prvi i najznačajniji izraz povezanosti čoveka i Univerzuma. Dok su plesali, ljudi su bili živi! Pokret je oduvek bio prvi oblik ljudske komunikacije, a ples sastavni deo nje. Današnji čovek sve manje pleše, i nikako ne bi trebao zaboraviti na ovu drevnu veštinu koja oplemenjuje naš život.

Pokretom se često može izraziti ono što je rečima nemoguće, a već odavno razvijena je terapija plesom koja poboljšava opšte stanje duha i tela. Naše telo je odraz našeg unutrašnjeg stanja. Najlakši i najprirodniji način da izdignemo svoju frekvenciju i ispoljimo lepotu svog bića je upravo kroz pokret. Ritmički pokreti tela stvaraju i određeno stanje svesti koje se može nazvati ekstazom. Ponekad je ona blaga i nalik ugodi, a ponekad toliko snažna da prekriva sve ostalo i otkriva plesaču nove dimenzije stvarnosti. Još u doba neolita, ples je predstavljao jedan od najznačajnijih izraza ljudske duhovnosti; tehnika za istraživanje ljudske svesti i stvaranje odnosa s božanskim.

Žene su se nalazile u krugovima i slavile harmoniju unutrarnjih ritmova sa sa ritmovima prirode. U okeanu zvukova instrumenata i glasova, kao i zvukova same prirode, stapale smo se u jedno sa Onom koja živi u svakoj od nas: Intuitivna žena, puna kreativnosti i drevne mudrosti. Bez Nje, mi ne čujemo zvuk naše duše i ne prepoznajemo svoj unutrarnji ritam. Svi kružni i spiralni pokreti ženskog plesa su okreti oko vertikalne ose, koja spaja centar Zemlje sa centrom Svemira i prolazi kroz naša tela. Svaki plesni pokret dovodi ženu sve bliže njenoj pravoj prirodi na svim nivoima, posebno ako je naš pristup posvećenom plesu celovit …

„Ples kao božanska umetnost”

Plesom se može nazvati svaki pokret tela, bio on uobičajen ili ne. On zadire duboko u našu prošlost. Najstariji spisi s dalekog istoka, Vede, govore o celokupnoj filozofiji života pa tako i o plesu. U njima je opisan svaki detalj plesne umetnosti. Vedski spisi opisuju kako ples dolazi s drugih, viših dimenzija u ovom univerzumu na kojima prebivaju polubogovi, apsare (rajske plesačice), gandharve…itd. Opisuju ih besmrtnima, lepima, uvijek sretnima s cvetnim vencem oko vrata.

Ples je na prvom mestu nadahnut kosmičkim shvatanjem tačno određenog načina kretanja svemira. Plesni oblici su suštinski deo samog života, pošto je ples izraz unutarnjeg jastva. U Indiji se plesom obeležavaju sve povoljne prigode kao što je rođenje, venčanje, žetva i sl. Plemenski i narodni plesovi spontani su izraz radosti koju deli čitava zajednica.

Ples je povezan i sa drugim aspektima kulture kao što su muzika, slikarstvo i vajarstvo. Skulpture i slike pomogle su u očuvanjui scenske umetnosti, a posebno ples. Zahvaljujući viziji skulptora i zahvaljujući slikama velikih umetnika, brojne plesne pozicije krase zidove hramova i omogućuju proučavanje plesnih formi. Ovi  vizualni prikazi takođe su omogućili razumevanje pisanih tekstova …

 

Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Post comment