(Delovi iz teksta, koji smo objavili u Veštičjoj Reviji broj 12. – autor: Dorijan Nuaj )

Žena od znanja je, tradicionalno uzev, čarobnica. Ona je mudrost, čime se povlači paralela sa drugim izrazito ženskim likovima u tarotu, a to su II Prvosveštenica i III Carica, koje predstavljaju Mesec i Veneru, mudrost i moć kao prerogative Boginje. Sve rečeno naravno ne znači kako će okončanjem doba Vodolije to biti prerogativi svake žene, jer u uslovima masovnog prisustva ljudskog elementa na Zemlji, nije moguće ostvariti napredak u svesti i drugim performansama ljudskog bića. Da bi imao znanje i moć, čovek mora obezbediti podršku prirode. Da bi obezbedio podršku prirode, čovek mora biti prirodan, mora poštovati prirodu. U uslovima neprirodnog i protivprirodnog masovnog društva svojevrsne idiokratije i mediokritetstva, jedino šta je moguće ostvariti jeste dalja dekadencija i otupljivanje ljudske intuicije te magijskih, stvaralačkih i spoznajnih moći. Oto Vajninger je rekao kako apsolutna žena nema Ja. Ta apsolutna žena je boginja Nuit koja se objavljuje u Knjizi zakona. Ona je beskrajni ambis prostora i vremena u kojoj biva aktuelizovan muški element oličen u principu krilate kugle Hadit. Ona je bezlična i nadlična, oličenje pluribus (mnoštva), on je Ja, oličenje unus (jedno). Ona je beskonačni obod kruga, on je centar u krugu. To je idealna perspektiva formule inicijacije nakon Zlatnog doba, jer predstavlja okvir aktuelizacije solarnog, muškog principa. Tek tada čovek postaje mikrokosmos, odnosno aktuelizuje sopstvenu mikrokosmičku potenciju, bivajući genije. Svetlost dolazi od Nuit, koja je, osim što je bila poznata kao Raova ćerka, istovremeno je i majka Sunca …

Muškarci su prinuđeni da se oslone na volju i razum, a žene raspolažu matericom koja je izvor velike moći. Zato je žena veštica, ona je šakti. Žena intenzivnije oseća, njeno telo je bolji senzor i bolje skladište moći nego telo muškarca. U knjizi Prelazak čarobnjaka od Taiše Abelar, ističe se da je osnovna svrha i sudbina žena u tradicionalnom istorijskom poretku da hrane, štite i služe muškarcu. Primarna funkcija seksualnog čina je razmnožavanje, a po navodima Taiše Abelar, postoji i sekundarna, skrivena funkcija, koja obezbeđuje neprestani upliv energije iz žena u muškarce, čime se održava u suštini inhibitoran sistem čovečanstva. Žene predstavljaju osnovu održanja ljudske vrste, kao i svake pojedinačne kulture, zajednice, etničke grupe ili rase. Kako to objašnjava Abelar, veliki deo njihove vitalne energije odlazi od njih, ne samo da bi nosile plod, rađale i hranile svoje potomke, nego da bi takođe osigurale da muškarac igra svoju ulogu u celom ovom procesu …