(Delovi iz teksta Veštičje Revije broj 24. koji je napisala: Ljubica Petrović )

Ne postoji čovek, ma koje vere bio, koji se makar jednom nije obratio Bogu sa molbom da ga spasi ili izvuče iz određene situacije, da mu pomogne da nešto ostvari, istraje, prevaziđe. Tu nije posebno bitna zvanična definicija, vezivanje za određen način života, stepen obrazovanja, verouspovest …

Suština svake molitve je ista. Ona ima određen smisao koji prevazilazi sve definicije, sva teološka, religiozna ili filozovska objašnjenja, jer je bazirana je na univerzalnim zakonitostima koji vladaju u samom Univerzumu. Način, ili pak reč koja se izgovara, sam tekst molitve, bilo da osoba sastavlja šake na grudima, podiže ih prema nebu ili prema zemlji, nekom predmetu, razlikuju se ali, snaga molitve ne izlazi iz glave već iz dubine bića, iz srca samog. Čin moljenja zahteva fokusiranost na ono za šta se osoba moli. Takođe, tom prilikom, čin moljenja omogućava protok energije kroz telo, a posvećenost činu, dovodi do odsutnosti bilo koje druge misli, što rezultira snažnom koncentracijom i jačanjem volje da se očekivani problem otkloni, da se pronađe rešenje. Na taj način, onaj koji moli, pokreće snagu u sebi, unutrašnjeg Boga, ili „živog boga” u grudima.

U zavisnosti od religije, namene ili maštovitosti, osobe koja se moli, zabeležen je ogroman broj različitih molitvi … Međutim, treba znati da nije dovoljno izgovoriti molitvu, jer je misao energija u pokretu, i mi sa molbom prenosimo takođe i nju, odnosno određena uverenja o sebi, kao što je tuga, ogorčenost, nezadovoljstvo sobom ili drugima … i tako, emitujemo pogrešne vibracije, koje neće dati rezultat, jer smo sve to uključili u svoju vibraciju. Način, na koji se možemo obratiti molbom, jeste da prestanemo da privlačimo nešto što ne želimo i da se uskladimo sa svojom željom, tako što ćemo ukloniti, ili barem smanjiti „roj misli” koji nas preplavljuje (posebno negativna uverenja ), jer treba biti svestan, da smo stanje u kojem jesmo sami kreirali, oblikovali svojim mislima, strahovima, nesigurnošću i nesagledavanjem sebe i svojih potencijala, a sada tražimo pomoć od sila, van nas, i to na pogrešan način. Pokušajte, u trenutku dok se obraćate svom božanstvu, ili višoj sili, da makar na trenutak zaboravite nezadovoljstvo životom, tugu, bolest slično, i fokusirajte se na konkretnu želju na kojoj zaista možete da se zahvalite. Molitva zahteva čistu želju, misao poteklu iz dubine bića i veru u ostvarenje. Ona treba, da iz obraćanja Bogu, pređe u slušanje onog koji nam se obraća u tišini sopstvenog bića. Sve želje se mogu ostvariti onoliko koliko verujemo u njih, a sve ostalo je sanjarenje, ili maštanje o ostvarenju. Želja je pokretač života, život sam i njegov smisao. Onaj koji je prestao da želi, zaboravio je druge da obavesti da je umro. Ne ostvaruje želju samo onaj koji je mislio da želi, ili se uplašio da je spozna i oseti. I nije dovoljno samo želeti. Želja uključuje mnogo više od toga, pre svega spremnost da se zaista i ostvari … Šta znači reč Amin? 

Konkretno, reč potiče od hebrejske reči āmēn (zapravo od hebrejskog glagola „aman” što se prevodi kao „osnažiti, potvrditi”), i živi do današnih dana, doduše, prilagođena različitim jezicima, ali je značenje ostalo isto. Amin predstavlja neku vrsta pečata, ili završetka određene molitve, potvrđivanja sa značenjem da je izrečena istinska molba ili zahtev. Međutim, koren ove reči je opšte-semitski i može se naći i u aramejskom jeziku kojim je govorio i na kojem je propovedao i sam Isus Hrist. Iz judaizma ušla je u jezik rane grčke Crkve, a iz grčkog u latinski, iz kojeg se zatim raširila po Evropi. Kabalisti smatraju da je koren ove reči „amn” koji znači „biti čvrst, potvrditi, pouzdano, verno, imati veru, „verovati”. U kabali, numerička vrednost ove reči je 91. (AMN), jer slovo „Alef”, ima funkciju suglasnika u morfologiji hebrejskog, pa se i to slovo sabira: 1+40+50). Ova reč predstavlja najsvetiji naziv Boga i sadrži tajnu života ( AMN je forma falusa koji je ucelovljen posredstvom Joni). Takođe, broj 91. je i broj 19. (čitano sa desna ulevo), i ne iznenađuje to što neki, ime Solomona raščlanjuju na SOL –  Sunce, OM – mantra spiritualnog Sunca u yogi, ON – središte obožavanja Sunca. Treba imati hrabrosti da se suočimo sa samim sobom, da li nešto hoćemo ili nećemo, sa ogradom koju smo stvorili sami, ili smo nekom ili nečem dozvolili da stvori u nama. Zbog čega? Broj 19. je Sunce, naše Ja, na onom nivou koje jeste.

Prevod ove reči se neznatno razlikuje od: „Neka bude tako”, „Tako je”, „Vaistinu … bez sumnje, nesporno”. Tumači se u smisli nečeg što je „U istini” izrečeno …

Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Post comment