autorka: Da
Od davnina se kroz mitove, legende i folklorna predanja pominju natprirodna svojstva pojedinaca vezana za kontrolu vremenskih (ne) prilika a koje se dovode u direktnu vezu sa vešticama kao jednom od njihovih posebnih „ obeležja”. Atmokineza ili ti psihička moć upravljanja vremenskim prilikama je nešto što je oduvek privlačilo moju pažnju u smislu modernih istraživanja iz ESP oblasti na ovu temu, kao i tehnoloških izuma koji su iz domena „teorija zavera”postali našom svakodnevicom (ruska i američka vojna istraživanja i dometi istih u ovoj oblasti su već opšte poznata stvar ) Još jaču fascinacinaciju, bar za mene, izazivale su sve takve priče ali one koje sežu u duboku prošlost i svedoče da je oduvek bilo onih koji se mogu poigrati „voljom Bogova” te razgoniti oblake, prizvati kišu, sneg ili oluju…
Već u startu se nameće uočavanje pravaca geneze te moći, da tako kažem, u smislu veštičjih tradicija, gde se ta moć dobija rođenjem ( krvnoj liniji porodične pripadnosti veštičjoj krvi, kao npr. kod benedicaria italijanske stregerije) ili pak radom sa elementima Prirode, što se sreće i kod novijih praksi, a kod prvo pomenutih se podrazumeva pod darom po sebi. Svejedno se radi o velikoj moći, od čije pravilne upotrebe je zavisila cela zajednica te se shodno tome ona u cilju zaštite staništa, useva i tome slično i upotrebljavala. Ono što bi za zajednicu, oduvek, pa i danas predstavljao veliki problem bi svakako bio nedostatak hrane, poplave, ili pak suše koje bi ugrozile kako imovinu, tako i prinose. Stoga i ne čudi, da su veštice imale ispred sebe veliki zadatak bdenja nad svim navedenim. U suprotnom bi za isto bile okrivljene. U prilog tome, postoje mnoga istraživanja u sferi ekonomskih nauka koje poslednjih decenija, upravo dovode u korelaciju klimatske promene na teritoriju evropskog kontinenta u srednjem veku („mini ledenog doba ”) i ekspanzije progona nad vešticama i tempestariima ( kako su se nazivali oni sa moćima kontrole vremenskih prilika uopšteno ) od strane Inkvizicije. Klimatska dešavanja u tom periodu dovela su do opšteg pada prosečnih temperatura na širem području kontinenta, te propasti, usled smrzavanja, kako useva tako i ribarenja koje je pored poljoprivrede predstavljalo jedno od najvažnijih delatnosti u to vreme. Za ono što se nije moglo objasniti, najlakše je bilo naći žrtvenog jarca tadašnje Evrope, koja je prepuna sujeverja, uprla prstom na veštice…