(deo iz teksta: “Veštice su definitivno u modi”, objavljeno u Veštičjoj Reviji broj 1. – autorka; Simona Otović )

Ovde nećemo ići dalje u istoriju od onog momenta gde veštice zatičemo u odeći koja se nosila među vešticama iz Salema, jer, u suštini, moda postaje moda onda kada ugleda svetlost javnosti i dobije svoju popularnost, a veštice su možda najveću javnost stekle prvi put upravo salemskim progonom i suđenjima koja su tada održavana. Ova suđenja održavana su krajem XVII veka, u doba puritanskih udruženja, kada se oblačilo poprilično skromno i uglavnom se odeća šila kod kuće. Materijali su bili jednostavni, ručno tkani ili pleteni. Dakle, bilo je vrlo malo teksture na njima. Najćešće korišćen materijal bila je konoplja. Tkanine su bojene prirodnim bojama, koje su bile tada dostupne, kao što su tamno plava (indigo), crna (iz ljuske oraha). Standardno pilgrimsko oblačenje podrazumeva crnu haljinu dugih rukava sa belim okovratnikom i belom kapicom, koja je u svakom trenutku pokrivala glavu žena, a za muškarce to je bilo crno odelo sa belom kragnom i visokim crnim šeširom. Ovako su se oblačili za specijalne prilike i nedeljom. Ostalim danima, i muškarci i žene, nosili su obične komotne lanene košulje.

Žene su nosile duge suknje. Suknje su nošene preko podsuknji koje su bile malo kraće od suknji. Žene su preko ovih košulja nosile korset bodice (vrsta korseta sa ramenima; ovi korseti nisu bili stegnuti, već su nošeni opušteni, samo da zadrže košulju da ne spada i ne otkriva telo, a ne da ga oblikuje, što je kasnije bila funkcija korseta). Žene koje nisu nosile bodiće smatrane su nemoralnim.

I muškarci i žene nosili su čarape sa halterima. Većina žena u Salemu imala je samo dva, ili maksimum četiri kompleta odeće koju su nosile. Oba pola nosila su lanene ili vunene košulje ispod odeće, kako bi ih štitila od salemske zime.

Ceo XVII vek crna boja dominira u odeći. Crno su nosili bogataši, ugledne osobe, i pomalo je čudno kako je crna boja prikačena vešticama, pogotovo zato što je većina veštica kojima je suđeno u Salemu potekla iz siromašnog staleža ili nižih klasa, koje nisu sebi mogle da priušte skupu crnu odeću. Mnogo je veća verovatnoća da su one nosile nešto poput onoga što možemo videti na slikama prosečnog stanovništva, zabeleženih od strane umetnika tog veka. Ono što je najkarakterističnije za XVII vek jeste kecelja. Kecelja se provlači i u modi XVI, XVII, i XVIII veka. Svi su ih nosili, i bogati, koji nikada nisu kuvali ništa sa njima, kao i siromašni.

Korset se pojavljuje tek sredinom XVI veka u Evropi, ali svoju popularnost dobija tek sa viktorijanskim dobom. Njegovo poreklo je iz Italije, a najveća zasluga za njegovu popularnost pripisuje se Katarini Mediči, koja je nametnula ovu modu u Francuskoj, a kojoj je upravo iz Italije i predstavljen prvi primerak korseta. Tada ženske haljine dobijaju na raskoši, a ženska figura postaje istaknutija i dobija naglašene krivine, pa samim tim možemo govoriti u tom smislu i o odeći koju su nosile veštice iz tog doba.

Srednji vek je, svakako, postavio neke standarde onoga kako jedna veštica izgleda u očima javnosti, ali ekranizacija veštica i Holivud je nesto što će ostaviti najveći pečat na, ako tako možemo reći, modni trend veštica. Mnogi modni kreatori nalazili su inspiraciju u vestičjim motivima. Danas okultne simbole nalazimo ne samo na odeći, nego i u logotipima poznatih brednova, na amblemima automobila, video spotovima i filmovima, gotovo svuda gde pogledamo. To su ne samo simboli, već i sve ono što su veštice obeležile kroz epohu. Danas postoje različiti pravci onoga što se može nazvati veštičjim stilom, od gotike, preko srednjovekovne veštice, do one iz Salema i one iz “Čarobnjaka iz Oz-a”, a ima i futurističkih momenata …

 

Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Post comment