( deo iz teksta, koji je za Veštičju Reviju broj 3. napisao Tau Elohael, gnostički biskup )

Biti gnostik, između ostalog, znači biti slobodan od robovanja sopstvenom umu i predrasudama. Gnostik posmatra svet otvorenih očiju, svoja životna iskustva prima otvorenih ruku i sve ljude i događaje prihvata takvim kakvi jesu, bez odbacivanja ili pokušaja da ih menja i učini drugačijim nego što jesu.

„Gnoza“ nije puko znanje, već znanje srca. Gnoza nije „spoznanje glavom” nego „spoznanje srcem” i kao takvo podrazumeva unutrašnji, intimni doživljaj konačne stvarnosti, koji se može ali i ne mora biti u stanju izraziti svakodnevnim jezikom ili na bilo koji drugi vidljivi način.

Biti gnostik, stoga, nije obavezno i nešto vidljivo, na prvi pogled prepoznatljivo. Gnostik ne nosi na sebi nikakva određena obeležja, odoru ili bilo šta slično, jer svako obeležje podrazumeva identifikaciju i pripadnost određenom skupu verovanja a gnostik je slobodan ili stremi slobodi od svih fiksiranih verovanja, poput belog oblaka na nebu za koji niti znamo odakle je došao, niti gde odlazi kada nestane. Zato nikada ne možemo znati da li je naš saputnik u gradskom prevozu gnostik, ili da li je prodavačica u našoj komšijskoj prodavnici gnostik. Gnostik može biti i lokalni profesor, inženjer, bibliotekar ili obični radnik na ulici, ili vlasnik male komšijske piljare … Znanje srca nije određeno niti omeđeno socijalnim statusom ili obrazovanjem. Ono dolazi kroz iskrenu molitvu, meditaciju i primenu moralnih načela, a i prvo i drugo i treće su suštinski nezavisni od bilo kojih uspostavljenih, etabliranih religijskih sistema, ili sistema verovanja. Gnostik zato može, ali i ne mora pripadati tim spoljnjim formama religioznosti, te može ali i ne mora nositi bilo kakva vanjska religiozna obeležja. Gnostici su zato većinom „nevidljivi”, fleksibilni poput vode i uzimaju oblik posude u kojoj se u tom trenutku nalaze.

Gnostik je u prvom redu zainteresovan za Istinu, za ono kako stvari stvarno jesu i ne zadržava se mnogo na vanjskoj pojavnosti stvari, već pre svega pokušava proniknuti u njihovu suštinu. Ali to pronicanje nije puko intelektualno pronicanje. To nije „pronicanje glavom”, već „pronicanje srcem”. Ono podrazumeva određeni stepen prepuštanja stvarnosti kakva jeste, koje se najbolje može opisati kao „agape” ili „božanska ljubav”. Zato je staza gnostika u prvom redu staza Ljubavi, odnosno staza Srca …