(delovi iz teksta koji je objavljen u Veštičjoj Reviji broj 10 – autorka: Ljubica Petrović

Skoro da nema ni jednog slavenskog Boga koji je imao toliko različitih i kontradiktornih opisa i tumačenja kao Bog Veles. Opisuju ga najčešće kao Boga stoke gde dodavanje epiteta „stočarski” najverovatnije potiče iz bronzanog doba, u kojem se za glavno bogatstvo jedne plemenske zajednice uzimala reč skot – odnosno goveda, kao osnovnog bogatstva nomadskih plemena. Ali, pored ukazivanja na stočarstvo, plodnost i bogatstvo, ime Velesa se vezuje i za kult mrtvih. Welis na litovskom znači pokojnik, a welci duše umrlih, pa je  u 16. veku,  smatran bogom umrlih duša.Vremenom je ovaj Bog poprimio i neke druge odlike. Njemu se u stvari,  pripisivao širok spektar osobina,od zaštitnika useva, mudrosti, umetnosti, bogatstva, magije, prevare, trgovine, proricanja, vrlina, vodiča duša umrlih, zaštitinik pastira i čarobnjaka… Spominjanje se često u paru sa Perunom, kao zaštitnik princa i stražar, odnosno kao dve različite sile. Veles je po nekim osobinama upoređivan sa grčkim Panom, pa otud vezivanje Velesa za muziku. U korenu imena Volhov (slovenski vrač) smatrali su da je osnova Velosovo ime, samim tim ga vezivali za magiju i vračeve. Prema drevnima (Egipćani) Svemir je nastao od nebeske Krave. Mlečna staza je njeno mleko, a Veles je sin Krave Univerzuma, dok je sazvežđe Veliki medved – palata Velesova. Predstavljan je kao rogat, jak mladić (sin nebeske Krave), ali i kao sedi starac sa belom bradom i pastirskim štapom (zaštitinika pastira i mudrosti, ali takođe i muževan, falični simbol plodnosti). U nekim spisima pronađen je zapis da je Davidova zvezda nastala po uzoru na Velesovu zvezdu. Pod uticajem hrišćanstva Česi su ga smatrali za jednog od najvećih demona… I tako imamo sliku ovog Boga kao solarnog Boga, Bog htonskog, Sotonu… No svakako da je Veles među svim slavenskim plemenima izuzetno poštovan i imao vrlo visoki rang, jer je smatran ocem slovenskog plemena koji narodu podario zemlju i žito, povezujući ga sa plodnošću zemlje, gospodarem stada i božanstvom vegetacije što ga, reklo bi se više, kvalifikuje kao solarno božanstvo, o čemu postoji zapis:

„Molimo Velesa, oca našeg, da pusti u nebo konje Surijine i da nas obasja Surijin zlatni krug. Jer on je Sunce naše koje nam domove osvetljava i pred likom njegovim ognjišta naših domova su bleda”. („Velesova knjiga, str.22) …

… Hrišćanska crkva je u nastojanju da poništi sva paganska verovanja i poruši njihova božanstva pronalazilo način kako to da uradi na najprihvatljiviji način narodu, pa je tražila sličnost u strukturi starog božanstva i hrišćanskog sveca, ponekad zadržavajući glavne karakteristike i obeležja tih božanstava, a najednostavniji način je bio sličnost u imenu, pa su tako karakteristike Boga Volosa, dodali sv.Vasiliju, tvrdeći da je reč Volos iz tog imena potekla. Paganska svetilišta su rušena i na tim mestima gradili se crkve, kao na primer u Novgorodu, na mestu gde je ranije stajao kip Velesa, sagrađena crkva sv. Vasilija. U Rusiji je crkva Sv. Blaža sagrađena na mestu gde je stajao idol boga tame zloduha Volosa, a u blizini Vladimira, na mestu, koje se zvalo Volosovo podignut je manastir sv.Nikole. U Kijevu je bio podignut kip Volosu pored reke koji je dolaskom hrišćanstva gurnut u nju.

U okviru godišnjeg ciklusa nekoliko je datuma koji se vezuju za kult Velesa. To je, najpre, prva nedelja januara. Maske su od životinjske kože, kod Rusa od kozoroga. U Bugarskoj, oko Nove godine, kao i šestog dana u januaru,12 maskiranih staraca, pri čemu su neke od maski medveđe, učestvuju u obredu koji je povezan sa Volosom. Kod Srba se slavi Vlasovdan kao praznik svetoga Vlasija, (od 11 – 24 februara) zbog stoke, kada se mesi poseban kolač namenjen volovima. Zatim dolaze Bele Poklade 24. marta, kada se u ritualu upražnjava medveđa igra, i takođe koriste maske kozoroga. Potom, sledi Đurđevdan 23. aprila, kada se ritualno obavlja prva muža ovaca, odnosno kada se stoka izvodi na prvu ispašu, i kada se, nekada mnogobožačko božanstvo, sada pod uticajem hrišćanstva preobraženo, pojavljuje u liku svetog Đorđa. Sledeći ritual pada u vreme Troičkih dana, posebno kod Zapadnih  Slavena. i, najzad, Božja brada, kako smo već spomenuli, okači kasnije na ambar i čeka novu setvu.

Volos ili Veles? Ni do danas nije utvrđeno da li je skotji bog tj. bog životnja, ili je jednooki div, ili Bog Sunca, Bog podzemnog sveta, demon… Da li je zao ili dobar, ili pak sve u jednom? Sličnost u izgovoru imena slični Velesu i Volosu sa jedne, i Vlasija, Vasilija sa druge, mogli su se ukomponovati kao priča koja je trebala biti pružena narodu sa ciljem svrgavanja starih verovanja, i otud toliko kontradiktornih mišljenja o ovom velikom Bogu Slavena. Cilj je delimično postignut pogotovu što gotovo da nema sačuvanih spisa, nema kipova i hramova u čast njegovu, no ono što raduje je da se Slaveni, ma koje ih granice delile BUDE, i vraćaju se starim korenima. Poštovanje prema Velesu Slaveni su imali najpre iz razloga što su u njemu videli Boga od kog im je zavisilo preživljavanje.Ma kakva zajednica bila (lovačka, poljoprivredna, stočarska) zavisila je od Velesa …

Facebook Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Post comment