(delovi iz teksta, koji je objavljen u Veštičjoj Reviji broj 2. – autorka: Danijela Simić)
Šta se zbiva kad na lice stavi masku? Mogu li se uz njenu „pomoć” izraziti potisnute želje ili ih je tako lakše sakriti, ili bi maska trebala predstavljati najveću dogmu, neutaženu želju smrtnika da bi se njom podražavali Bogovi?
Setimo se samo vrhovnog grčkog boga Zevsa! Kada god bi se pojavio, uvek se pojavljivao maskiran. Božanska veličina bila je neizdrživ prizor za oči običnog smrtnika čak i onda kada se upuštao u ljubavne pustolovine sa smrtnicama, Zevs se redovno maskirao. A onda je nimfa Semela, Dionisova majka, tražila od njega da joj se prikaže bez maske. U svoj svojoj veličini i lepoti, Semela nije slutila da je to vrlo opasna želja. Zevs joj je tu želju uslišio i nimfa je, videvši ga, umrla. Ova legenda, između ostalog, govori i o tome da je maska od davnina služila da se kroz nju, ili uz pomoć nje, otelotvori neki Bog ili božanstvo.
U izvesnim afričkim i kineskim obredima, maska i danas služi da prikaže ono što je večno i nepromenljivo. Onaj koji nosi masku kao da hvata nevidljive sile, a ujedno se štiti od njih. Verovalo se da nosilac maske mora da poštuje određene zakone jer u protivnom, prizvani duh može lako da ga uhvati.
Menjajući i preobražavajući lice, tu vezu prekidamo, ili je upućujemo u nekom sasvim drugom pravcu. Dakle, menjajući sopstveno lice, stvaramo mogućnost za veliki broj različitih načina uspostavljanja veza. Uz masku koja je uzvišeni simbol, stvaramo univerzalni jezik. U ljudskom mozgu pohranjen je čitav niz slika lica, koja odgovaraju određenim osobama. Jedna jedina promena u ovoj „moždanoj arhivi lica” dovodi do zbrke u čitavoj „zbirci”. Sa svom svojom snagom maska tada stupa na scenu. Čovek se skriva ispod maske nekog drugog, nečeg sasvim drugačijeg, a zašto da ne, i zastrašujućeg. Zlo dakle, neće imati hrabrosti da priđe, jer i ne zna ko je ispod maske. posebno ukoliko se čovek maskirao u neko božanstvo. I posmrtna maska je zapravo priča o zavaravanju, jer njen zadatak jeste da sakrije smrt, da sačuva privid života na licu umrlog. Jasno je da zato postoje najrazličitije maske najrazličitijih oblika …
Na svom putu kroz istoriju, maske su sakupljale mitove čiji je cilj da objasne njihove natprirodne moći, kako pri obredu, tako i društvu. Gledajući današnje maske koje mogu da se kupe u prodavnicama igračaka, moglo bi da nam se učini da nije baš tako teško „uhvatiti” značenje raznoraznih obrazina. Ali, to je samo kap u ogromnom moru maski.
Maske oživljavaju onog trenutka kada ih neko stavi na lice. Božanstva silaze među smrtnike, približavaju im se i otkrivaju ljudske želje i strahove. Maska postaje posrednik između Bogova, prirode i društva. Sa maskom na licu, čovek se upućuje na čarobna putovanja, umiljava se sudbini, Bogovima, odnosno prirodi …