(objavjeno u Veštičjoj Reviji broj 2 – autor: Miloš Dimitrijević)

Počeci proslave Samhain sabata vezuju se za keltsku tradiciju, pa je tako ovaj praznik zapravo početak godine u keltskom kalendaru. Tada, po predanju, počinje vreme Tame i mraka, a to je dan kada je granica između našeg sveta i drugih paralelnih svetova, naročito sveta Duhova, najtanja. Bog se tada spušta (odlazi) u podzemni svet, kod nas poznat kao svet mrtvih, dok se novi Bog rađa u Boginji. To je trenutak kada će se zametnuti novo seme Božanske energije, koje će u tišini i u dubinama Majke Zemlje sazrevati do proleća, kada će se ponovo roditi i dati prirodi novo ruho i kada će novi ciklus kreacije zapravo početi.

Samhain sabat je zapravo vreme preispitivanja, procena i konačnih priprema od kojih zavisi sa koliko benefita će porodica preživeti zimu. U tradicionalnim selima Irske i Škotske nejake životinje će biti poklane jer ne mogu preživeti zimu, a na ovaj način će svojim mesom i kožom obezbediti porodice tokom hladnog perioda. Ova tradicija postoji i u Srba, koji organizuju popularni “svinjokolj” tokom poslednje sedmice u oktobru ili novembru, kada se usoljeno meso stavlja u posebno adaptirane prostorije – sušnice, kako bi se očuvalo za period zime, uz neizostavno pravljenje čvaraka. Dakle, sa Samhain sabatom dolaze poslednje pripreme za nastupajući period hladnoće i snega, uključujući i ogrev.

Podsetiću na to da je i u grčkoj i rimskoj mitologiji period od jesenje ravnodnevice (u Slovena Radgostov dan) 23. septembra pa do 31. oktobra poznat kao period u kome se Persefona oprašta sa svojom majkom Demetrom i silazi Hadu u podzemni svet. Demetra (Cerera) tada tuguje za ćerkom i čini da priroda počinje da zamire (dolaze hladniji dani, noći su sve duže, etc), a Persefonin konačni prelazak preko Stiksa – reke mrtvih, dogodiće se upravo 31. Oktobra i učiniti granicu između dva sveta najtanjom. To je period kada ona boravi u Hadovom naručju, u Spaljenom putu Škorpiona (Via Combusto) i priprema se da sa njim legne u postelju, što se dešava u noći između 31. oktobra i 1. novembra.

U panslovenstvu 1. novembar je poznat kao dan mrtvih, odnosno, dan kada duhovi posećuju žive i kada imaju moć da se materijalizuju i deluju na svet živih. Sa dolaskom kanonizovanog hrišćanstva, 2. novembar biva proglašen za dan zadušnica, umesto perioda od 24. do 28. oktobra, kada su takozvani „Mišji dani“ ili Šumopadske zadušnice koje se završavaju sa Mokošinim danom 30/31. oktobra, praznikom koji je ekvivalent Samhain sabatu …

 

Facebook Comments

Leave a Reply