{"id":12050,"date":"2019-11-14T19:04:24","date_gmt":"2019-11-14T19:04:24","guid":{"rendered":"http:\/\/vesticjarevija.com\/cvor-matrix-i-magija\/"},"modified":"2019-11-14T19:04:24","modified_gmt":"2019-11-14T19:04:24","slug":"cvor-matrix-i-magija","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/vesticjarevija.com\/?p=12050","title":{"rendered":"\u010cvor, Matrix i magija"},"content":{"rendered":"

Objavljeno u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 8 – autorka:\u00a0Danijela Simi\u0107 –<\/strong> I deo<\/em><\/p>\n

Oduvek je ono \u0161to nam je pred o\u010dima, u stvari ono \u0161to je najjtajnije<\/strong><\/em> …<\/p>\n

\u010cvorovi su svuda oko nas, a malo ko zaista obra\u0107a pa\u017enju na mnogostrukost njihovih pojavnih vidova. Hiljadama godina su prisutni u razli\u010ditim ljudskim aktivnostima iz kojih vidimo njihovu primenu\u00a0 kako u umetnosti, legendama, ukra\u0161avanju te pisanju uz pomo\u0107 istih, bar dok smo jo\u0161 na terenu drevnih kultura. Novo doba je sa sobom donelo nova znanja \u0161to se ti\u010de ove tematike, pa primenu \u010dvorova nalazimo u nautici, medicini, informatici ( teorija grafova na kojoj i internet po\u010diva ) a o genetici i lancu DNK da i ne govorimo. Shodno poslednj re\u010denom, nije na odmet mo\u017eda ispraviti se i re\u0107i da je novo doba u stvari donelo nove uvide u znanja drevnih. E tu se na\u0161e klupko prou\u010davanja tih niti, zamr\u0161ava. Mnogi drevni ezoterijski simboli svojim izgledom podse\u0107aju na upetljani \u010dvor. Po\u0107i \u0107emo od Anka koji \u0107e poslu\u017eiti kao \u0161lagvort za dalju pri\u010du o Kaduceju, ili ti Hermesovom \u0161tapu. Setimo se pomalo zaboravljene legende o Tireziji koji je prona\u0161av\u0161i dve zmije tokom parenja ubio \u017eenku \u0161tapom. Istog trena bio je pretvoren u \u017eenu i ostao u tom obli\u010dju sedam godina sve dok istim \u0161tapom nije udario po mu\u0161kom parnjaku zmije. \u0160tap sa ogromnom mo\u0107i preobrazbe dospeo je kasnije u posed boga Hermesa. A odakle je sam \u201e\u0161tap\u201d tj. ukr\u0161teni \u010dvor crpeo svoju mo\u0107, drevni su alegorijom sakrili za nara\u0161taje, sve dok ekspanzija istra\u017eivanja fizi\u010dara na polju vibracione prirode \u010destica, tj. talasne prirode istih, nisu dovele do novih pogleda na stvari. Istra\u017eivanjem Nikole Tesle koji je eksperimentisao sa dve spiralne zavojnice u obliku kaduceja, pu\u0161taju\u0107i kroz njih suprotne naizmeni\u010dne struje kako bi kreirao samoponi\u0161tavaju\u0107a elektromagnetska polja i time dokazao kako njegove zavojnice mogu uprkos tome oda\u0161iljati energiju preko velike udaljenosti, bio je samo po\u010detak, jer mo\u017eda ni on sam nije pretpostavio da je otkrio novu formu energije. Uprkos tome \u0161to je njegov rad na istra\u017eivanju tog tipa, bio \u201ezaboravljen\u201d, bar tada, od strane javnosti, nezavisno od njega do istog je do\u0161ao ruski nau\u010dnik Kozirjev. Nova forma energije koju je otkrio, je spiralni elektromagnetni talas koji putuje kroz vakuum brzinom milijardu puta ve\u0107om od svetlosne, ostavljaju\u0107i pritom spiralni trag. Nazvan je torzionim talasom. Svi fizi\u010dki objekti apsorbuju i zra\u010de torzionim talasima, te zbog ogromne brzine koja ih odlikuje, oni bukvalno mogu pre\u0107i preko zakrivljenosti vreme-prostora koje poznajemo i samim tim dospeti u budu\u0107nost.<\/p>\n

Nova istra\u017eivanja dovela su do zaklju\u010dka da svaki torzioni talas nosi u stvari informaciju koja , prolaze\u0107i nesmetano kroz sve pojavne vidove materije, nosi uskladi\u0161tene \u201epodatke\u201d bukvalno do svih ta\u010daka multi Univerzuma. Aka\u0161a zapisi su ovim dobili i empirijsku potvrdu a fizika torzionih polja ide ka svom najve\u0107em cilju \u2013 poku\u0161aju da se njome mo\u017ee objasniti SVE. Ipak, ne\u0107emo i\u0107i toliko daleko, ali \u010dinjenicu da se torzionim poljima bukvalno mo\u017ee opisati fizi\u010dki i mentalni plan, ne smemo izgubiti iz vida. Iako se ti planovi \u010dine dualnim zbog privida koji imamo o njima da su razdvojeni, nesporno je da\u00a0 se njima mo\u017ee uticati na ostale objekte realnosti kakva nam je poznata. Dolazimo do ne\u010deg \u0161to asocira jako na magiju. A gde bi drugde \u201eumetnost uticanja na doga\u0111aje\u201d kao \u0161to je magija mogla biti prikazana, no u simbolici misterija drevnog Egipta\u00a0 gde je svakako me\u0111u njima najpoznatiji Ank \u2013 magi\u010dni \u010dvor ili krst koji oli\u010dava pomirenje suprotnosti ili sjedinjenje aktivnog i pasivnog na\u010dela kroz jedinstvo mikro i makro Kosmosa. Egipatski bogovi su \u010desto na piktogramima i reljefima hramova prikazivani dr\u017ee\u0107i ga, a kad smo ve\u0107 kod bogova\u00a0 treba svakako pomenuti i Izidin \u010dvor, koji je predstavljen ne\u010dim \u0161to sli\u010di \u010dipki koju okru\u017euju grane i prsten krsta te nalikuju kosi koju treba rasplesti predstavlja ne\u0161to mnogo slo\u017eenije od simbolike koju nosi Ank u smislu bo\u017eanske besmrtnosti. Izidin \u010dvor kazuje da se samo razre\u0161enjem, tj. odmotavanjem \u010dvora do nje mo\u017ee sti\u0107i. Spiralom torzionog talasa treba ovladati, jer kao \u0161to rekosmo, njom je mogu\u0107e dota\u0107i Ve\u010dnost. Jedna budisti\u010dka knjiga nosi naslov: \u201eKnjiga odmotavanja \u010dvorova\u201d a poznat je i tibetanski beskrajni \u010dvor \u2013 Pan Zangh. \u00a0\u201e Beskrajno upetljan\u201d je i Solomonov \u010dvor, ali njegove tajne otkrivaju pripadnici masonerije zahvaljuju\u0107i svojim \u201eprete\u010dama\u201d srednjevekovnim italijanskim masonima koji su u njemu videli simbol ve\u010dnog pokreta i presecanja prostor-vreme …<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Objavljeno u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 8 – autorka:\u00a0Danijela Simi\u0107 – I deo Oduvek je ono \u0161to nam je pred o\u010dima, u stvari ono \u0161to je najjtajnije … \u010cvorovi su svuda oko nas, a malo ko zaista obra\u0107a pa\u017enju na mnogostrukost njihovih pojavnih vidova. Hiljadama godina su prisutni u razli\u010ditim ljudskim aktivnostima iz kojih vidimo njihovu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12051,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12050","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12050"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12050"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12050\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12051"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12050"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12050"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12050"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}