{"id":12059,"date":"2019-12-02T20:37:00","date_gmt":"2019-12-02T20:37:00","guid":{"rendered":"http:\/\/vesticjarevija.com\/kadionica\/"},"modified":"2019-12-02T20:37:00","modified_gmt":"2019-12-02T20:37:00","slug":"kadionica","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/vesticjarevija.com\/?p=12059","title":{"rendered":"Kadionica"},"content":{"rendered":"

(Delovi iz teksta, koji je objavljen u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 17<\/em> –\u00a0autor:<\/em> Vedran Popovi\u0107 <\/em><\/strong>)<\/em><\/p>\n

Kadionica <\/em><\/strong>je, <\/em><\/strong>bez obzira da li se upotrebljava u nekom od hri\u0161\u010danskih svetili\u0161ta, prilikom paganskih svetkovina, folklornih obreda u narodu, ili prilikom okultnih rituala, magijsko oru\u0111e<\/em><\/strong> i obavezni predmet magijske prakse. Izgled i veli\u010dina, kao i materijal od kojih je pravljena, varirao je kroz istoriju, kao i njena upotreba, shodno verskim kontekstima mnogih kultura. Neke se od njih postavljaju na oltar, a neke se nose u ruci prilikom dimljenja, ali se po svojoj svrhi ne razlikuju, osim \u0161to je jedna zaka\u010dena na lanac koji omogu\u0107ava da se nosi u obredima koji to zahtevaju. Koristi se za sagorevanje kadija (incensa) tamjana ili neke druge osu\u0161ene biljke, ili pak me\u0161avine biljaka, obi\u010dno prijatnog mirisa, mada se vodi ra\u010duna o simbolici onoga zbog \u010dega se obred ili ritual izvodi prilikom \u010di\u0161\u0107enja, posve\u0107enja magijskih alatki, kao i za priziv, ili proterivanje duhova. Pali se na po\u010detku svakog rituala ili svetkovine, i na taj na\u010din se identifikuje radni prostor kao svetinja. Ugljen koji se stavlja u kadionicu \u010desto je posebna vrsta namenjena ba\u0161 za ka\u0111enje. Za ku\u0107nu upotrebu koriste se obi\u010dno mali ugljeni briketi kojih ima skoro svuda u prodaji i granulirani tamjan. Kada se ceo briket upali, stavljaju se tamjan ili odre\u0111eni listi\u0107i preko i nakon toga gasi i pojavljuje se dim koji se \u0161iri prostorijom.<\/p>\n

U Crkvenoj praksi kadionica ima oblik malog lon\u010di\u0107a obe\u0161enog o lance uz dodatak malih zvona. Posuda sadr\u017ei vreo ugalj, a tamjan se stavlja preko. Sve\u0161teno lice, nakon pojave dima, otpo\u010dinje kretanje u pravcu kretanja Sunca (smeru kazaljke na satu), polaze\u0107i sa desne strane. \u00a0Ljuljanjem kadionice, prema ikoni ili osobi, dim od zapaljenog tamjana ide u tom pravcu. Za hri\u0161\u0107ane, paljenje tamjana predstavlja molitvu vernika u usponu ka Nebu ispunjenog duhovnim mirisom. Smatra se da se \u201eBo\u017eanska vatra\u201d tom prilikom \u0161iri ka verniku …<\/p>\n

Jevreji su u svakodnevnoj upotrebi koristili kadionice od mesinga, ozna\u010dene sa razli\u010ditim hebrejskim imenima. Smatralo se da je\u00a0 najbolji material za kadionicu srebro ili zlato, kao savr\u0161eni metali, jer samo u savr\u0161enom nesavr\u0161eno sagoreva.<\/em> Solomon je na primer koristio kadionicu od \u010distog zlata. Zlatna kadionica kao za\u0161tita pominje se i u biblijskoj pri\u010di o Mojsiju kada je smrtonosna kuga izbila u logoru. Mojsije je rekao tada Aronu: <\/em>\u201eUzmi kadionicu i stavi vatru na njega iz oltara, stavi tamjan na njega, i brzo u zajednici obavi obred pomirenja za njih; za gnev koji je iza\u0161ao od Boga<\/em>\u201d\u00a0…<\/p>\n

Kadionica se upotrebljava u Viki prilikom posve\u0107ivanja i pro\u010di\u0161\u0107avanja prostora za ritual, ali i za li\u010dno pro\u010di\u0161\u0107avanje. Kadi u Neopaganskim i vikanskim ritualima, predstavlja element vazduha, dok neki tvrde da pripada elementu vatre, a noviji pristupi govore da zapravo predstavlja sve elemente (na osnovu toga \u0161to dim nastaje kroz upotrebu Vatre, \u0161iri se kroz Vazduh, materijali od kojih je kadi poti\u010du sa Zemlje, a zapaljivom materijalu se dodaje malo Vode). Na po\u010detku svakog kovenskog rituala magijski Krug je deo njegovog posve\u0107enja. Sadr\u017eaj koji se pretvara u dim sagorevanjem, mo\u017ee biti raznolik, shodno nameni i varira od tradicije do tradicije. Neki od \u010de\u0161\u0107ih koji se koriste su: Tamjan (za pre\u010di\u0161\u0107avanje i duhovnost, povezan sa Suncem i sa mu\u0161kim principom). Mirta (za le\u010denje i povezan je sa \u017eenskim principom); Copal (Osu\u0161ena smola Copal drveta, naj\u010de\u0161\u0107e za \u010di\u0161\u0107enje prostora, i duhovnog \u010di\u0161\u0107enja, kao i oru\u0111a); Zmajeva krv (crvena smola od razli\u010ditih biljaka, spaljuje se za ljubav, snagu i hrabrost, i koristi za podizanje energije); bor i kedar (poma\u017ee \u010di\u0161\u0107enju prostora od negativne energije). Neki prakti\u010dari koriste incens da stvore atmosferu koja je sposobna da prizove demone u sobu, kako bi saznali budu\u0107nost, ili da im pomognu u nekoj nameri, recimo le\u010denju, a naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107en incens za ovu svrhu je Pa\u010duli (jakog i te\u0161kog mirisa). U starom Egiptu, kasnije u anti\u010dkoj Gr\u010dkoj i Rimu, svi magijski rituali zapo\u010dinjali su paljenjem nevena kao simbola Sunca, i udisanjem pare koju ispu\u0161taju njegove latice, a nakon toga u kadionice ili vatru bacale su se druge biljke neophodne za izvo\u0111enje rituala …<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(Delovi iz teksta, koji je objavljen u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 17 –\u00a0autor: Vedran Popovi\u0107 ) Kadionica je, bez obzira da li se upotrebljava u nekom od hri\u0161\u010danskih svetili\u0161ta, prilikom paganskih svetkovina, folklornih obreda u narodu, ili prilikom okultnih rituala, magijsko oru\u0111e i obavezni predmet magijske prakse. Izgled i veli\u010dina, kao i materijal od kojih je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12060,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12059"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12059"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12059\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12060"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12059"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12059"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12059"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}