{"id":12065,"date":"2019-12-06T11:55:57","date_gmt":"2019-12-06T11:55:57","guid":{"rendered":"http:\/\/vesticjarevija.com\/odeca-vestice-kroz-istoriju\/"},"modified":"2019-12-06T11:55:57","modified_gmt":"2019-12-06T11:55:57","slug":"odeca-vestice-kroz-istoriju","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/vesticjarevija.com\/?p=12065","title":{"rendered":"Ode\u0107a ve\u0161tice kroz istoriju"},"content":{"rendered":"

(deo iz teksta: “Ve\u0161tice su definitivno u modi”<\/strong>, objavljeno u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 1. – autorka; Simona Otovi\u0107<\/strong> )<\/em><\/p>\n

Ovde ne\u0107emo i\u0107i dalje u istoriju od onog momenta gde ve\u0161tice zati\u010demo u ode\u0107i koja se nosila me\u0111u ve\u0161ticama iz Salema, jer, u su\u0161tini, moda postaje moda onda kada ugleda svetlost javnosti i dobije svoju popularnost, a ve\u0161tice su mo\u017eda najve\u0107u javnost stekle prvi put upravo salemskim progonom i su\u0111enjima koja su tada odr\u017eavana. Ova su\u0111enja odr\u017eavana su krajem XVII veka, u doba puritanskih udru\u017eenja, kada se obla\u010dilo poprili\u010dno skromno i uglavnom se ode\u0107a \u0161ila kod ku\u0107e. Materijali su bili jednostavni, ru\u010dno tkani ili pleteni. Dakle, bilo je vrlo malo teksture na njima. Naj\u0107e\u0161\u0107e kori\u0161\u0107en materijal bila je konoplja. Tkanine su bojene prirodnim bojama, koje su bile tada dostupne, kao \u0161to su tamno plava (indigo), crna (iz ljuske oraha). Standardno pilgrimsko obla\u010denje podrazumeva crnu haljinu dugih rukava sa belim okovratnikom i belom kapicom, koja je u svakom trenutku pokrivala glavu \u017eena, a za mu\u0161karce to je bilo crno odelo sa belom kragnom i visokim crnim \u0161e\u0161irom. Ovako su se obla\u010dili za specijalne prilike i nedeljom. Ostalim danima, i mu\u0161karci i \u017eene, nosili su obi\u010dne komotne lanene ko\u0161ulje.<\/p>\n

\u017dene su nosile duge suknje. Suknje su no\u0161ene preko podsuknji koje su bile malo kra\u0107e od suknji. \u017dene su preko ovih ko\u0161ulja nosile korset bodice (vrsta korseta sa ramenima; ovi korseti nisu bili stegnuti, ve\u0107 su no\u0161eni opu\u0161teni, samo da zadr\u017ee ko\u0161ulju da ne spada i ne otkriva telo, a ne da ga oblikuje, \u0161to je kasnije bila funkcija korseta). \u017dene koje nisu nosile bodi\u0107e smatrane su nemoralnim.<\/p>\n

I mu\u0161karci i \u017eene nosili su \u010darape sa halterima.\u00a0Ve\u0107ina \u017eena u Salemu imala je samo dva, ili maksimum \u010detiri kompleta ode\u0107e koju su nosile.\u00a0Oba pola nosila su lanene ili vunene ko\u0161ulje ispod ode\u0107e, kako bi ih \u0161titila od salemske zime.<\/p>\n

Ceo XVII vek crna boja dominira u ode\u0107i. Crno su nosili bogata\u0161i, ugledne osobe, i pomalo je \u010dudno kako je crna boja prika\u010dena ve\u0161ticama, pogotovo zato \u0161to je ve\u0107ina ve\u0161tica kojima je su\u0111eno u Salemu potekla iz siroma\u0161nog stale\u017ea ili ni\u017eih klasa, koje nisu sebi mogle da priu\u0161te skupu crnu ode\u0107u. Mnogo je ve\u0107a verovatno\u0107a da su one nosile ne\u0161to poput onoga \u0161to mo\u017eemo videti na slikama prose\u010dnog stanovni\u0161tva, zabele\u017eenih od strane umetnika tog veka.\u00a0Ono \u0161to je najkarakteristi\u010dnije za XVII vek jeste kecelja. Kecelja se provla\u010di i u modi XVI, XVII, i XVIII veka. Svi su ih nosili, i bogati, koji nikada nisu kuvali ni\u0161ta sa njima, kao i siroma\u0161ni.<\/p>\n

Korset se pojavljuje tek sredinom XVI veka u Evropi, ali svoju popularnost dobija tek sa viktorijanskim dobom. Njegovo poreklo je iz Italije, a najve\u0107a zasluga za njegovu popularnost pripisuje se Katarini Medi\u010di, koja je nametnula ovu modu u Francuskoj, a kojoj je upravo iz Italije i predstavljen prvi primerak korseta. Tada \u017eenske haljine dobijaju na rasko\u0161i, a \u017eenska figura postaje istaknutija i dobija nagla\u0161ene krivine, pa samim tim mo\u017eemo govoriti u tom smislu i o ode\u0107i koju su nosile ve\u0161tice iz tog doba.<\/p>\n

Srednji vek je, svakako, postavio neke standarde onoga kako jedna ve\u0161tica izgleda u o\u010dima javnosti, ali ekranizacija ve\u0161tica i Holivud je nesto \u0161to \u0107e ostaviti najve\u0107i pe\u010dat na, ako tako mo\u017eemo re\u0107i, modni trend ve\u0161tica.\u00a0Mnogi modni kreatori nalazili su inspiraciju u vesti\u010djim motivima. Danas okultne simbole nalazimo ne samo na ode\u0107i, nego i u logotipima poznatih brednova, na amblemima automobila, video spotovima i filmovima, gotovo svuda gde pogledamo. To su ne samo simboli, ve\u0107 i sve ono \u0161to su ve\u0161tice obele\u017eile kroz epohu. Danas postoje razli\u010diti pravci onoga \u0161to se mo\u017ee nazvati ve\u0161ti\u010djim stilom, od gotike, preko srednjovekovne ve\u0161tice, do one iz Salema i one iz \u201c\u010carobnjaka iz Oz-a\u201d, a ima i futuristi\u010dkih momenata …<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(deo iz teksta: “Ve\u0161tice su definitivno u modi”, objavljeno u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 1. – autorka; Simona Otovi\u0107 ) Ovde ne\u0107emo i\u0107i dalje u istoriju od onog momenta gde ve\u0161tice zati\u010demo u ode\u0107i koja se nosila me\u0111u ve\u0161ticama iz Salema, jer, u su\u0161tini, moda postaje moda onda kada ugleda svetlost javnosti i dobije svoju popularnost, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12066,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12065","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12065"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12065"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12065\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12066"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12065"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12065"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12065"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}