(objavljeno u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 7. – autorka: Ljubica Petrovi\u0107)<\/p>\n
delovi iz teksta:<\/em><\/p>\n Mabon predstavlja jesenju ravnodnevnicu, ili jesenji ekvinocij, poznat i pod nazivima: \u201e\u017detvena ku\u0107a<\/em>\u201c, \u201eDruga<\/em> \u017eetva<\/em>\u201c, \u201eBerba prvih plodova<\/em>\u201c, \u201ePraznik Avalon<\/em>\u201c…\u00a0Sama re\u010d Mabon<\/strong> poti\u010de od prakeltskog korena \u201emak\u201do – \u0161to zna\u010di \u201esin\u201d. Starovel\u0161ka imenica \u201emap\u201d i savremena \u201emab\u201d \u0161to je tako\u0111e imalo isto zna\u010denje. Stari Kelti su zaista na ovaj dan slavili ro\u0111enje boga Mabona, kojeg su smatrali sinom Velike Majke Modron, \u010duvarke drugog sveta i za\u0161titnice, i keltskog boga Mabona, sina Svetlosti, kojeg su nakon tri dana po ro\u0111enju oteli, me\u0111utim, spasile su ga \u017eivotinje: jelen, ptice kos, sova, orao i riba losos. Maj\u010dinski Aspekt Boginje ovde je najvi\u0161e izra\u017een, jer nakon Mabona ona sve vi\u0161e kre\u0107e prema aspektu Starice. Istovremeno Rogati Bog se priprema za smrt i ponovno ro\u0111enje nakon toga. Obi\u010daj me\u0111u Keltima je bio da naprave \u010doveka od vrbovog pru\u0107a i da ga spaljuju, \u0161to je simbolisalo \u201eBog se \u017ertvuje, daje svoj \u017eivot kako bi smo imali \u0161to jesti<\/em>\u201d (Iolar,Paganizam u teoriji i praksi III, str. 253.) …<\/p>\n U Gr\u010dkoj se na ovaj dan slavilo u \u010dast Dionisa, Demetre i Persefone, kao festival \u017eetve i gro\u017e\u0111a. Mu\u0161karci su ulicom nosili grane vinove loze nakon \u010dega se sa okupljenima slavilo uz hranu i pi\u0107e.\u00a0Katolici slave par dana ranije (8. Septembra), ro\u0111enja Device Marije , \u201cMalu Gospu\u201d koja im je rodila Boga.\u00a0Kinezi par dana kasnije, (28 septembra) slave jesenji festival, koji je najsli\u010dniji\u00a0 paganskom jer se tako\u0111e slavi hrana, i odaje zahvalnost obilju plodova i \u017eetvi, sa velikim naglaskom na Mesec, pa se ta svetkovina naziva i festivalom Meseca i sl …<\/p>\n Bez obzira \u0161to se danas uglavnom \u017eivi u gradovima, iskonske vrednosti se ne zaboravljaju i sve vi\u0161e mladih ljudi se budi i obnavlja stare obi\u010daje, dodu\u0161e u uslovima koje ima …\u00a0Tom prilikom se ku\u0107a ukra\u0161ava otpalim li\u0161\u0107em koje ste prona\u0161li, simbolima \u017eetve, zrelim grozdovima ili vinovom lozom, i punim korpama vo\u0107a koje se stavlja pored ulaznih vrata. Obla\u010di se sve\u010dana ode\u0107a jer je ovo svetkovina obilja, koriste\u0107i boje jeseni, narand\u017eastu, tamnocrvenu, sme\u0111u i \u017eutu, kao i indigo plavu. Oltar se obi\u010dno postavlja na sredini prostorije i ukra\u0161ava se raznolikim vo\u0107em i povr\u0107em, kristalima i pi\u0107em. Vo\u0107e, povr\u0107e i \u017eitarice se stavlja u napravljen Rog Obilja, kao simbol ve\u010ditog obilja, sre\u0107e i plodnosti po mitu o Zevsu … zatim se prinosi hrana od \u017eitarica ili sezonskog vo\u0107a, u znak zahvalnosti prema Boginji Majci za obilje plodova koje smo po\u017enjeli u toku godine uz nadu da \u0107emo \u017enjeti i slede\u0107e …<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (objavljeno u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 7. – autorka: Ljubica Petrovi\u0107) delovi iz teksta: Mabon predstavlja jesenju ravnodnevnicu, ili jesenji ekvinocij, poznat i pod nazivima: \u201e\u017detvena ku\u0107a\u201c, \u201eDruga \u017eetva\u201c, \u201eBerba prvih plodova\u201c, \u201ePraznik Avalon\u201c…\u00a0Sama re\u010d Mabon poti\u010de od prakeltskog korena \u201emak\u201do – \u0161to zna\u010di \u201esin\u201d. Starovel\u0161ka imenica \u201emap\u201d i savremena \u201emab\u201d \u0161to je tako\u0111e imalo isto […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12095,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12094","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12094"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12094"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12094\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12095"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12094"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12094"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12094"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}