{"id":12105,"date":"2021-10-28T14:25:53","date_gmt":"2021-10-28T14:25:53","guid":{"rendered":"http:\/\/vesticjarevija.com\/samhain-sabat\/"},"modified":"2021-10-28T14:25:53","modified_gmt":"2021-10-28T14:25:53","slug":"samhain-sabat","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/vesticjarevija.com\/?p=12105","title":{"rendered":"Samhain sabat"},"content":{"rendered":"

(objavjeno u Ve\u0161ti\u010djoj<\/em> R<\/em>eviji<\/em> broj 2 – autor: Milo\u0161 Dimitrijevi\u0107)<\/em><\/strong><\/p>\n

Po\u010deci proslave Samhain sabata vezuju se za keltsku tradiciju, pa je tako ovaj praznik zapravo po\u010detak godine u keltskom kalendaru. Tada, po predanju, po\u010dinje vreme Tame i mraka, a to je dan kada je granica izme\u0111u na\u0161eg sveta i drugih paralelnih svetova, naro\u010dito sveta Duhova, najtanja. Bog se tada spu\u0161ta (odlazi) u podzemni svet, kod nas poznat kao svet mrtvih, dok se novi Bog ra\u0111a u Boginji. To je trenutak kada \u0107e se zametnuti novo seme Bo\u017eanske energije, koje \u0107e u ti\u0161ini i u dubinama Majke Zemlje sazrevati do prole\u0107a, kada \u0107e se ponovo roditi i dati prirodi novo ruho i kada \u0107e novi ciklus kreacije zapravo po\u010deti.<\/p>\n

Samhain sabat je zapravo vreme preispitivanja, procena i kona\u010dnih priprema od kojih zavisi sa koliko benefita \u0107e porodica pre\u017eiveti zimu. U tradicionalnim selima Irske i \u0160kotske nejake \u017eivotinje \u0107e biti poklane jer ne mogu pre\u017eiveti zimu, a na ovaj na\u010din \u0107e svojim mesom i ko\u017eom obezbediti porodice tokom hladnog perioda. Ova tradicija postoji i u Srba, koji organizuju popularni \u201csvinjokolj\u201d tokom poslednje sedmice u oktobru ili novembru, kada se usoljeno meso stavlja u posebno adaptirane prostorije \u2013 su\u0161nice, kako bi se o\u010duvalo za period zime, uz neizostavno pravljenje \u010dvaraka. Dakle, sa Samhain sabatom dolaze poslednje pripreme za nastupaju\u0107i period hladno\u0107e i snega, uklju\u010duju\u0107i i ogrev.<\/p>\n

Podseti\u0107u na to da je i u gr\u010dkoj i rimskoj mitologiji period od jesenje ravnodnevice (u Slovena Radgostov dan) 23. septembra pa do 31. oktobra poznat kao period u kome se Persefona opra\u0161ta sa svojom majkom Demetrom i silazi Hadu u podzemni svet. Demetra (Cerera) tada tuguje za \u0107erkom i \u010dini da priroda po\u010dinje da zamire (dolaze hladniji dani, no\u0107i su sve du\u017ee, etc), a Persefonin kona\u010dni prelazak preko Stiksa \u2013 reke mrtvih, dogodi\u0107e se upravo 31. Oktobra i u\u010diniti granicu izme\u0111u dva sveta najtanjom. To je period kada ona boravi u Hadovom naru\u010dju, u Spaljenom putu \u0160korpiona (Via Combusto) i priprema se da sa njim legne u postelju, \u0161to se de\u0161ava u no\u0107i izme\u0111u 31. oktobra i 1. novembra.<\/p>\n

U panslovenstvu 1. novembar je poznat kao dan mrtvih, odnosno, dan kada duhovi pose\u0107uju \u017eive i kada imaju mo\u0107 da se materijalizuju i deluju na svet \u017eivih. Sa dolaskom kanonizovanog hri\u0161\u0107anstva, 2. novembar biva progla\u0161en za dan zadu\u0161nica, umesto perioda od 24. do 28. oktobra, kada su takozvani \u201eMi\u0161ji dani\u201c ili \u0160umopadske zadu\u0161nice koje se zavr\u0161avaju sa Moko\u0161inim danom 30\/31. oktobra, praznikom koji je ekvivalent Samhain sabatu …<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(objavjeno u Ve\u0161ti\u010djoj Reviji broj 2 – autor: Milo\u0161 Dimitrijevi\u0107) Po\u010deci proslave Samhain sabata vezuju se za keltsku tradiciju, pa je tako ovaj praznik zapravo po\u010detak godine u keltskom kalendaru. Tada, po predanju, po\u010dinje vreme Tame i mraka, a to je dan kada je granica izme\u0111u na\u0161eg sveta i drugih paralelnih svetova, naro\u010dito sveta Duhova, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":12106,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12105","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12105"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12105"}],"version-history":[{"count":0,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12105\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12106"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12105"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12105"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12105"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}