{"id":12551,"date":"2026-07-01T04:56:03","date_gmt":"2026-07-01T04:56:03","guid":{"rendered":"http:\/\/vesticjarevija.com\/?p=12551"},"modified":"2026-07-01T04:56:03","modified_gmt":"2026-07-01T04:56:03","slug":"pcela","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/vesticjarevija.com\/?p=12551","title":{"rendered":"P\u010dela"},"content":{"rendered":"

P\u010dela \u2013 autorka: Slavica Otovi\u0107<\/span><\/i><\/b>\u00a0<\/span><\/p>\n

\u00a0<\/span><\/p>\n

Zbog svoje neverovatne sposobnosti u\u010denja i pam\u0107enja, kompleksnih prora\u010duna kretanja, sposobnosti planiranja, <\/span>besprekorne organizacije \u017eivota u ko\u0161nici i van nje,<\/span> diciplinovasti, kao i brige za zajednicu, koja je ure\u0111ena kao savr\u0161ena kolonija … Zbog izvanrednih, koristnih, lekovitih i isceliteljskih efekata njenih proizvoda, <\/span>p\u010dela<\/span><\/b> je oduvek bila visoko cenjena kao simbol neophodnog bi\u0107a za ishranu ljudi, i me\u0111u svim narodima imala vi\u0161estruki zna\u010daj i simboliku. Za mnoge je, osim simbola vredno\u0107e i <\/span>simbol inteligencije, re\u010ditosti i govorni\u0161tva.<\/span> Zanimljiva je mitolo\u0161ka pri\u010da o nastanku p\u010dele o Belobogu i Crnobogu, u doba kada postojala samo voda. Odlu\u010dili su, u cilju prekida dosade i usamljenosti<\/span>, sa\u010dine kopno i formiraju Zemlju, i tom prilikom stvorili svoje pomaga\u010de, pa je Crnobog stvorio kozu a Belobog p\u010delu. Belobog je poslao svoju p\u010delu da posmatra \u0161ta radi Crnobog i njegovu koza, ali ju je Crnobog odmah otkrio i bacio kletvu na nju: \u201e<\/span>ko god da te je poslao, neka se od sada doveka hrani tvojim izmetom i izlu\u010devinama. <\/span><\/i>Kada se p\u010dela vratila ispri\u010dala je <\/span>Belobogu \u0161ta se desilo, i on je nagradio, <\/span>\u201edaju\u0107i joj mo\u0107 da stvara\u00a0 med\u201d.<\/span><\/i>\u00a0<\/span><\/p>\n

P\u010delu su nazivali raznim imenima: \u201enebeska iskra\u201d, \u201evarnica\u201c, \u201ekrilati an\u0111eo\u201d, \u201ezlatna ptica\u201d, \u201ezlatni patuljak\u201d, \u201ebo\u017eanski arhitekta\u201d… jednim imenom – \u201ep\u010delinji narod\u201d\u2026 Neki pretpostavljaju,da <\/span>naziv za p\u010delu dobijen po boginji Kevali, u obliku vrhunskog bi\u0107a (<\/span>\u201e<\/span>\u010debela\u201d). Ovo vredno bi\u0107e <\/span>nikada ne spava. Z<\/span>ajednicom upravlja p\u010dela kraljica \u2013 maticam a s<\/span>vaka jedinka u koloniji ima jedinstven miris, na osnovu \u010dega prepoznaje svoje srodnike, a komuniciraju putem neke vrste plesa. Njihov njuh je toliko precizan da mogu razlikovati stotine razli\u010ditog bilja, po bojama (<\/span>ose\u0107a toplinu od crvene a hladno\u0107u od plave) <\/span>i po mirisu.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

\u010covek je posmatrao p\u010delu i divio joj se.<\/span> Sloga i zajedni\u010dki, vrlo organizovan rad, gde svaka p\u010dela radi ono \u0161to je koristno i potrebno za opstanak i napredak zajednice. Kako bi najbolje poslu\u017eile svojoj zajednici, smenjuju se u poslovima, pa – radilice procenjuju \u0161ta treba raditi, tako da u njihovoj ko\u0161nici vlada savr\u0161en red. Unutar ko\u0161nice zadu\u017eenja su podeljena po starosti, gde mlade postepeno u\u010de, od najednostavnijih, do slo\u017eenijih poslova. \u201e<\/span>Prva dva dana svog \u017eivota su \u010dista\u010di \u2013 provode dane \u010diste\u0107i \u0107elije, po\u010dinju\u0107i sa onom u kojoj su se rodile. Potom napreduju u dadilje koje hrane larve, da bi se kvalifikovale za proizvodnju voska, razno\u0161enje hrane i pogrebne du\u017enosti<\/span><\/i>\u201c<\/span>.<\/span><\/i> Na kraju, postaju stra\u017eari na ulazu ko\u0161nice, \u0161tite\u0107i je. Zanimljivo je \u0161to po\u010dinju sa opra\u0161ivanjem, skupljanjem nektara, polena, i svega \u0161to je neophodno za zajednicu – dvadesetdrugog dana. Ko\u0161nicu napu\u0161taju, tra\u017ee\u0107i novo stani\u0161te, kada su odradili sve \u0161to treba, ostavljaju\u0107i mla\u0111em nara\u0161taju taj prostor. Opra\u0161taju se od svog stani\u0161ta, <\/span>lagano kru\u017ee\u0107i iznad ko\u0161nice, ple\u0161u na poseban na\u010din, prave\u0107i oblik kugle<\/span> u<\/span>z tiho zujanje. Njihovi izvi\u0111a\u010di, uz pomo\u0107 svojih senzora,pronalaze novo mesto gde \u0107e sagraditi svoj novi dom. Za to vreme vise skupljene u (u roju) vidu balona napunjenog vodom, ili grozda, na nekoj obli\u017enjoj grani. <\/span>Mahanjem krila stvaraju elektromagnetno polje, i uz <\/span>kori\u0161\u0107enje propolisa, kao lepka, reguli\u0161u temperaturu u ko\u0161nici. <\/span>Ovim <\/span>poljem, prenose va\u017ene informacije me\u0111u sobom,<\/span> posebno kad su vani, oudaljenosti pa\u0161njaka, smeru letenja i sli\u010dno<\/span>. <\/span><\/i>Ne vole sva\u0111u koju ina\u010de, kada je osete, napu\u0161taju ko\u0161nicu. S<\/span>vaki pokret ima odre\u0111eno zna\u010denje.<\/span> Ple\u0161u uvek u pravcu Sunca, prave\u0107iosmice, a pokretima repom ozna\u010duju udaljenost hrane od ko\u0161nice.<\/span> Njeno kretanje, u vidu osmice, ljudi su tuma\u010dili simbolom beskona\u010dnosti. Kretanje napred nazad, u smeru istok \u2013 zapad,vezivali su za Sunce, a kretanje u pravcu zapad \u2013 istok, za Mesec.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Sa\u0107e i med, \u010dak i ko\u0161nica, smatrane su bo\u017eanskim stani\u0161tem tzv. \u201ep\u010delinjeg naroda\u201d kao i obrednim mestom, u kojem su sva tri mitolo\u0161ka sveta komunicirala.<\/span> Lete\u0107i od cveta do cveta, opra\u0161ujuga, a prikupljaju\u0107i nektar prera\u0111uju u med za svoje potrebe, a vi\u0161ak ostavljaju ljudima.<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Pri\u010da se, da su se sve\u0161tenice Eleusine, zvale \u201ep\u010dele\u201d, a proro\u010dica Pitija \u201eDelfinska p\u010dela\u201d. Kao maticu ili \u201ep\u010delinju majku\u201d, predstavljala je Artemida, \u010dije je obredno ime bilo Majka ili Serbona.Po jednom zapisu, iz tre\u0107eg veka, p\u010dela je stvorena od bika, te ako se bik zakopa da mu rogovi ostanu vani, posle izvesnog vremena, iz rogova izle\u0107u p\u010dele. Afrodita je tako\u0111e pridavala zna\u010daj p\u010delama i bila, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, okru\u017eena njima, pa se na neki na\u010din, smatra da je i p\u010dela u znaku bika. Vergilije, latinski pesnik, zapisao je legend Grka o Aristeju i p\u010deli, po kojoj su Grci tvrdili da obja\u0161njava tajanstveno poreklo p\u010dela: Naime, Apolonov sin Aristej, imao je ko\u0161nicu i hteo da zavede Orfejevu suprugu, Euridiku. Odbiv\u0161i ga, umrla je od ugriza zmije, a Orfej je iz osvete uni\u0161tio Aristejevu ko\u0161nicu. Nakon toga, Aristej je zaklao po \u010detiri goveda i junice, i iz njihovih creva se pojavio novi roj p\u010dela, te je tako obnovito svoju ko\u0161nicu.\u00a0 <\/span>Minojsko \u201ezlo prstenje\u201d nosi lik boginje sa p\u010delinjom glavom i rogovima, a pogrebne maske antike imaju na obrvama p\u010delu koja simboli\u0161e glasnika du\u0161e. <\/span>P\u010dela se nalazi i na anti\u010dkom novcu Efesa, a statuaboginje Majke bila je ukra\u0161ena p\u010delama i gran\u010dicama vo\u0107a. <\/span>Po Egip\u0107anima, p\u010dele su ro\u0111ene iz suza boga Sunca Ra, jer kako su padale na tlo, pretvarale su se u p\u010dele.<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Napoleon je tako\u0111e koristio p\u010delu kao jedno od svojih obele\u017eja.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

U Enciklopediji slobodnog zidarstva, u upustvu za inicijaciju, koje datira jo\u0161 od Starog Egipta i Rima, masonske lo\u017ee, u starim spisima, nazivaju \u201eko\u0161nicama\u201c koja je \u010desto ukra\u0161ena sa sedam p\u010dela, kao savr\u0161enim brojem jedne lo\u017ee. Masonska kecelja sa ko\u0161nicom ozna\u010davala je mudrost i marljivost, proizvodnju ili gra\u0111enje svojim radom i uporno\u0161\u0107u, ure\u0111enog i disciplinovanog dru\u0161tva (graditelja \u201esa\u0107a\u201c) koji zajedno rade do samog kraja, \u0161to predstavlja ideal duhovne arhitekture.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Postojalo je verovanje da p\u010dela \u201eima du\u0161u\u201c i da je sam bog poslao me\u0111u ljude, kao poseban \u201enarod\u201c, sa skrivenim znanjem i bo\u017eanskom mudro\u0161\u0107u, kako bi ljudi nau\u010dili od nje mnogo, <\/span>\u201eVeliki je \u010dovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkrije ostale ljude, koji kao \u0161to p\u010dela prikuplja med, prikuplja znanja i otkriva nove istine, ali sve to kruni\u0161e ljubavlju prema \u010dove\u010danstvu, da mu pomogne da \u0161to pre iza\u0111e iz beda koje ga pritiskaju: straha, gladi, neznanja, bolesti. Nisu veliki oni koji poni\u017eavaju \u010doveka ve\u0107 oni koji oboga\u0107uju njegovo duhovno nasledstvo i time poma\u017eu njegovoj sre\u0107i a ljudska civilizacija \u0107e se pribli\u017eiti savr\u0161enoj civilizaciji p\u010dele\u201c. (Nikola Tesla ). <\/span><\/i>Tako\u0111e, i da bi im njeni proizvodi slu\u017eili kao sredstvo za hranu i iscelivanje. \u010cak je i ubod p\u010dele smatran lekovitim, a neki su ga koristili radi sticanja tajnih znanja, koje bi se primilo ubodom, kroz neku vrstu ekstaze. Povedeni time, Kupidona su oslikavali kako ga ubadaju p\u010dele (hri\u0161\u0107anski gnostici su, po re\u010dima \u017d.M. Slavinskog, \u201e<\/span>praktikovali inicijaciju p\u010delinjeg naroda<\/span><\/i>\u201c, izvor: <\/span>Vaseljenska TV<\/span>).\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Po\u010detkom ljudske civilizacije, p\u010dela je savijala svoj dom u udubljenima stabala starog drve\u0107a, ili u nekom \u0161upljem panju. U po\u010detku, ljudi su pravili neku vrstu vrata sa otvorom, kako bi p\u010dele mogle da u\u0111u, a i da se za\u0161tite od lo\u0161ih vremenskih uslova. U po\u010detku je tzv. ko\u0161nica preno\u0161ena sa sve panjem, zatim je pravljena od kamena, pa <\/span>pletena od pru\u0107a i omazivana blatom (glinene ko\u0161nice, na\u0111ene na Kritu koje datiraju na 3400 g. st.e. ukazuju na to da su bile oble i cevastog oblika)<\/span>, <\/span>do dana\u0161njih ko\u0161nica koje su izgra\u0111ene kao male drvene ku\u0107ice.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Analizom sastojaka polena, iz doba mezolita, otkriveni su sastojci breze, tako da se pretpostavlja da su prve ko\u0161nice pravljene od ovog drveta, dok je kasnije, za osnovu sli\u017eilo hrastovo i bukovo drvo. <\/span>Velizar Ivi\u0107, p\u010delar i in\u017eenjer, u svojoj knjizi o misteriji p\u010dele u Lepenskom Viru pi\u0161e: \u201e<\/span>klesane okruglaste kamene statue predstavljaju totemski prikaz matice ili <\/span><\/i>\u201e<\/span>p\u010delinje majke\u201d u ciklusu larve, \u010diji je motiv plodnost, jer matica dnevno mo\u017ee da polo\u017ei preko 2000 jaja! Neke od njih, uporedne su predstavama rasenskih urni jajolikog oblika, sa obaveznim znakom \u201cnule\u201d koja je kao i p\u010dela simbol za besmrtnost\u201c.<\/span><\/i>\u00a0<\/span><\/p>\n

Prema nau\u010dnim istra\u017eivanjima, \u017eivotni vek p\u010dele \u201e<\/span>leti ne prelazi 50 \u2013 60 dana, ali zimi \u017eive i du\u017ee od 5 meseci. Leti umire dnevno oko 1000 p\u010dela radilica, ali vi\u0161e od toga ra\u0111a se svaka 24 sata. Mlada matica dnevno polo\u017ei i vi\u0161e od 2000 jaja\u201c.<\/span><\/i> U toku opra\u0161ivanja <\/span>\u201e.za vreme jednog leta p\u010dela poseti oko 100 cvetova. Izvan ko\u0161nice p\u010dela dnevno radi 6 \u2013 7 sati<\/span><\/i> \u201c…\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Po crte\u017eima pe\u0107inskog \u010doveka, utvr\u0111eno je, da je p\u010dela igrala va\u017enu ulogu za \u017eivot ljudi i u tom periodu, a jedan od najstarijih, otkrivenih crte\u017ea, datira od pre vi\u0161e od 7.000 godina, prona\u0111en jena kamenom zidu pe\u0107ine u isto\u010dnoj \u0160paniji, gde se jasno vidi kako \u010dovek iz pe\u0107ine uzima med od p\u010dela. Nala\u017eenjem p\u010dela u \u0107ilibaru, do\u0161lo se do va\u017enih saznanja o istorijskoj pro\u0161losti p\u010dele. U Ukrajini je prona\u0111ena rezbarena kost na kojoj je p\u010dela na glavi bika (tripoljske kulture). \u201e<\/span>Najstariji fosil prona\u0111en je u balti\u010dkom \u0107ilibaru i star je oko 40 miliona godina. U stenama kraj Nju D\u017eersija u Americi otkriven je fosil p\u010dele star 80 miliona godina, a nedavno je objavljena vest da je prona\u0111en fosil p\u010dele \u010dija se starost ceni na oko 135 miliona godina\u201c.\u00a0<\/span><\/i>\u00a0<\/span><\/p>\n

Stari Sloveni su gajili p\u010dele i nosili ih sa sobom kada god su bili prinu\u0111eni da napuste stara ognji\u0161ta i odsele se. S<\/span>lu\u017eio im je kao hrana, lek (med iz prirode koji se prona\u0111e, <\/span>ponekad star stotinama godina, posebno je bio lekovit), za<\/span> \u010duvanje hrane, poput mesa koje su premazivali<\/span> medom ba ga za\u0161titi od bakterija, i drugih bolesti (tifus ili kolera u medu \u017eive od pet sati do pet dana),<\/span> a posebno kao pi\u0107e – \u010duvena \u201emedovina\u201c, poznata i po nazivu \u201emedos\u201c. <\/span>I<\/span>z izve\u0161taja Priskusa Retora \u201e<\/span>u pismu vizantijskog cara Teodosija II (408-450) hunskom vladaocu Atili, gde ga obave\u0161tava, da su vojnici umesto hrane dobijali ka\u0161u (kengros) a umesto vina medos<\/span><\/i>\u201c<\/span>.<\/span><\/i> Nakon<\/span> kona\u010dnog naseljavanja na Balkan, med i vosak su kori\u0161teni za doma\u0107e, ali i ratne potrebe, kao i za trgovinu. Za glavne proizvo\u0111a\u010de medovine bili su Sloveni, naseljeni oko reka Dunava i Tise. <\/span>Medovinu su koristili i drugi narodi, Tra\u010dani, Persijanci, Asirci, ali je slovenski <\/span>medos<\/span><\/i> bio \u010duven. Stari Grci su pi\u0107e sa medom nazivali <\/span>ambrozija<\/span><\/i> koje su, po mitologiji ispijali bogovi na Olimpu. Hipokrat je izuzetno cenio p\u010dele, a med koristio za zaceljivanje rana. Po nekom verovanjum sama medicina je dobila ime po medu.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Staro ime za ko\u0161nicu kod Srba je <\/span>\u201e<\/span>ulanik\u201d,<\/span> a p\u010dela smatrana svetom \u017eivotinjom, bo\u017ejim darom, <\/span>i za koju se ne govori da je uginula, ve\u0107 da je <\/span>umrla<\/span><\/i>. Smatrali su, da je greh ubiti p\u010delu, pogotovo \u0161to predstavlja i umrlog pretka. Tako\u0111e je, me\u0111u Srbima, smatrana <\/span>bo\u017eanskim vidom Ognja, ili kao njegova zamena, te su nastale \u010duvene zagonetke poput: <\/span>Zvona zvone, grna grne, zlatne ptice u grad lete?<\/span><\/i>– P\u010dele; (u odnosu na naziv pore\u0111enje sa svetlo\u0161\u0107u Sunca). <\/span>Jedna \u010da\u0161a voska, svemu svetu dosta?- <\/span><\/i>Sunce,<\/span> (<\/span><\/i>vosak iz sa\u0107a simbolisao je zamenu za Oganj). <\/span>\u0160ta od Neba ka Zemlji raste? – <\/span><\/i>Sa\u0107e<\/span> (<\/span><\/i>\u201emed proizvode u sa\u0107u, pravilnim \u0161estostranim komorama koje predstavljaju optimalno re\u0161enje, ne samo gradnje ve\u0107 i skladi\u0161tenja\u201c)<\/span><\/i>. <\/span><\/i>Sa\u0107e je po obliku sli\u010dno \u0161estouglu koji nastaje prelamanjem sun\u010deve svetlosti. Praistorijski oblik p\u010dele prona\u0111en je i u Star\u010devu.\u00a0\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Zanimljivo je otkri\u0107e drvenog kov\u010dega, prona\u0111enog na Lepenskom Viru, u grobnoj jami, koja je bila duguljastog oblika sa \u0161estostranim stranicama. P\u010dela nije zaobi\u0111ena ni u sadr\u017eaju Biblije pa imamo deo gde je Sv. Sava govorio da \u0111avo<\/span> \u201e<\/span>mo\u017ee u sve da se pretvori, osim u p\u010delu ili ovcu, \u017eivotinju zvezdane naravi, koja na pa\u0161u ide koliko i p\u010dela. <\/span><\/i>Tako\u0111e i re\u010denica<\/span> \u201e<\/span>\u0111avo sve jede osim meda a ne podnosi ni miris voska<\/span><\/i>\u201c<\/span>.<\/span><\/i> Vosak je u davna vremena kori\u0161ten za osvetljavanje a tako\u0111e, kao i danas, koristi se za mnoge obrede i rituale, jer <\/span>podi\u017ee molitvu na vi\u0161i nivo, koristi se i prilikom kr\u0161tenja, \u0161aranje uskr\u0161njih jaja, kao slavska sve\u0107a, ili prilikom pogrebnih obi\u010daja. Osim za prevljenje sve\u0107a, vosak se upotreblavao za izradu talismana ili mo\u0107nih amajlija u vidu grumena. Srbi su ga nekada koristili kao sredstvo za dezinfekciju rana. \u201e<\/span>Vosak je organsko jedinjenje koje se ne rastvara u vodi, ali nijedan hemi\u010dar nije uspeo da ga napravi, kao uostalom ni mle\u010d, med, propolis, polen ili p\u010delinji otrov koji se danas koristi kao lek protiv raka<\/span><\/i>\u201c<\/span>. <\/span><\/i>Obzirom, da su med i mleko, bili vitalan deo ljudske ishrane, za onog koji je imao u posedu puno ko\u0161nica, govorili su da je bogat \u010dovek, te je tako nastao izraz <\/span>\u201eteku mu med i mleko\u201d,<\/span><\/i> ili <\/span>\u201e<\/span><\/i>upala<\/span><\/i> mu ka\u0161ika u med\u201d.<\/span><\/i>..<\/span><\/i> Maticu, ili p\u010delinju majku, nazivali su jo\u0161 i <\/span>\u201e<\/span>mat-buba\u201d ili <\/span>\u201e<\/span>matka\u201d, smatraju\u0107i je svetom majkom. <\/span>Priziv <\/span><\/i>\u201e<\/span>mat\u201d se koristi za rojenje p\u010dela, ali je tako\u0111e, pripev u koledarskim pesmama o zimskom suncovratu, kada boginja majka Koleda prepora\u0111a Sunce bo\u017eije\u201c. <\/span><\/i>Me\u0111u Slovenima, <\/span>Boginja Moko\u0161 je bila poznata pod imenom <\/span>Boginja Majka<\/span><\/i>, velika za\u0161titnica braka, porodice, dece i \u017eena, posebno porodilja, kao i svih ku\u0107nih poslova, koju<\/span> su simbolizovale, izme\u0111u ostalog, i p\u010dele.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Po narodnom verovanju Srba, na Sretenje p\u010dele po\u010dinju biolo\u0161ke aktivnosti za opstanak, \u0161to zna\u010di da matice pola\u017eu vi\u0161e jaja da bi se mlade p\u010dele izlegle i pripremile za prole\u0107nu pa\u0161u, i ve\u0107ina p\u010delara (Pan\u010devo), ovaj dan proslavlja u kao dan p\u010delara. U drugim krajevima, slava se prilago\u0111ava svecu odre\u0111enog podru\u010dja, tako \u0107e se 21. jula ove godine, proslaviti \u201ep\u010delinja slava\u201c, na danu Sv.Prokopija, obzirom da p\u010delari ovog kraja veruju, da nije bilo njegovog blagoslova, ne bi bilo ni p\u010dela. Me\u0111utim, za svetski dan p\u010dela, progla\u0161en je 20. maj, dakle u periodu znaka Bika.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Po narodnom verovanju – sletanje p\u010dele na ruku, za mnoge ukazuje na priliv novca, a ako u\u0111e u dom, ukazuje na dolazak gostiju.\u00a0<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

P\u010dela i njena ko\u0161nica, predstavljaju vrline svih \u017eivih bi\u0107a, od najprostijeg bi\u0107a do \u010doveka, <\/span>\u201ean\u0111ela na nebu do najni\u017eeg reptila u pra\u0161ini. Ona nas u\u010di da po\u0161to smo do\u0161li na ovaj svet kao racionalna i inteligentna bi\u0107a, uvek treba da budemo vredni; nikada da ne sedimo besposleni dok je drugima potrebna pomo\u0107, jer je u ljudskoj mo\u0107i da poma\u017ee\u201c.<\/span><\/i>\u00a0<\/span><\/p>\n

Na \u017ealost, tr\u010de\u0107i za boljitkom i lagodnijim \u017eivotom, okru\u017eili smo se razmim \u0161tetnim stvarima i ure\u0111ajima, koji naprosto razaraju biljni i \u017eivotinski svet. Posebno je pogubna upotreba pesticida, koji dovode do izumiranje p\u010delinjih zajednica u sve ve\u0107em broju. <\/span>Ono \u0161to bi svako, iole razuman trebao da zna \u2013 ne zavise p\u010dele od nas nego obrnuto. U\u010diniti mali napor ka njihovom opstanku, vrati\u0107e nam se stostruko.<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

Ve\u0161ti\u010dja Revija broj 30, str.24 \u2013 27 <\/span><\/i>(<\/span>http:\/\/vesticjarevija.com\/?page_id=141<\/span><\/i>)<\/span>\u00a0<\/span><\/p>\n

\u00a0<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

P\u010dela \u2013 autorka: Slavica Otovi\u0107\u00a0 \u00a0 Zbog svoje neverovatne sposobnosti u\u010denja i pam\u0107enja, kompleksnih prora\u010duna kretanja, sposobnosti planiranja, besprekorne organizacije \u017eivota u ko\u0161nici i van nje, diciplinovasti, kao i brige za zajednicu, koja je ure\u0111ena kao savr\u0161ena kolonija … Zbog izvanrednih, koristnih, lekovitih i isceliteljskih efekata njenih proizvoda, p\u010dela je oduvek bila visoko cenjena kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":12552,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-12551","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12551"}],"collection":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=12551"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12551\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12553,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/12551\/revisions\/12553"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/12552"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=12551"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=12551"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/vesticjarevija.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=12551"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}