(delovi iz teksta, koji je objavljen u Veštičjoj Reviji broj 11, – autorka: Ana Pavić )
Prsten svojim oblikom predstavlja savršenstvo, krug bez početka i kraja, simbol beskrajnog obnavljanja i neraskidivosti. U sebi nosi poruku večnosti i ključ za razumevanje Univerzuma. Prsten je i Nula iz koje sve kreće i u koju se sve na kraju vraća. „Krug najavljuje prirodu Velikog Dela”, poziva na akciju, simboliše vremenske cikluse, smenu godišnjih doba, kretanje planeta oko Sunca. Kao simbol Sunca, predstavljen je krugom sa tačkom u središtu, neizgovorenu reč iz koje je sve poteklo, božansku iskru, izvor iz kojeg je izronilo Svetlo, odnosno seme mogućeg savršenstva, koje je čovek kao božansko biće, pozvan da ostvari. Krug simbolizuje i majčinu utrobu, plod, seme, ćeliju, samu prirodu koja nas uvek, i iznova, podseća svojim darovima oblikom kruga. Krug, i opet krug, njegovo ponavljanje putem stvaranja novih obrtaja, jer tačka u beskraju prelazi u kružnicu, a ona je Sfera, Kugla, Disk, Prsten … Zbog svog oblika prstenu su pridavane mnoge magijske i isceliteljske moći. Nosio se kao talisman, jer se verovalo da je sve unutar njega pod zaštitom. Verovalo se da štiti i onog koji ga nosi od svih nesreća i zala. Kelti su na primer, u krugu videli moćan štit odbrane od neprijatelja i zlih duhova, dok su Kinezi krug smatrali simbolom neba, koji u kombinaciji sa krstom predstavljao uniju, poznatiju kao „kako je gore, tako je i dole”… O prstenu su ispredane priče, stvarali se mitovi i legende, komponovala muzika, stvarala mistika, ispevane pesme, ispisivana kičicom ili olovkom, notama velika umetnička dela … Čuven po velikoj moći za koju se verovalo da dolazi iz samog prstena bio je Solomonov čuveni prsten, koji mu je davao moć nad drugim bićima. Po legendi to je bio dar sa neba, ognjeni pečat, i označavao duhovnu i materijalnu nadmoć, znanje i mudrost koju je Solomon posedovao.
Ono što povezuje sve ove priče je poruka mudrosti, ali i iskušenje. Smatralo se, da onaj ko ga nosi ima mogućnost da pobedi strahove, sumnje, poroke i stekne moć vladanja nad samim sobom. Označavao je autoritet, status, čast, pripadnost određenoj grupi, staležu, moć, sugerisao na večnu ljubav. Pomoću predmeta kružnog oblika (prsten, venac i slično) ili radnji kojima se nešto okružuje (magijski krug), u čitavom nizu obreda se pojavljuje krug. Istovremeno, kružno kretanje može predstavljati i nečistu silu (vihor, šumski duh ga vodi ukrug, čoveka „zavrti“… krugovi kao trag plesa šumskih bića i vila itd … U nizu magijskih radnji bilo je uključeno gledanje kroz prsten. Zatvoreni krug prstena osmišljavan je kao simbol čuvanja svojeg – za sebe. Nevesta se, radi očuvanja braka, trudila da prva pogleda mladoženju kroz prsten. Nakon svadbe, svekrva i mlada, koja ulazi u kuću, tri puta obilaze oko ognjišta. Prilikom razvoda se, u južnoj Srbiji, po verovanju onaj koji kradom pogleda kroz venčani prsten rešio postupak u svoju korist. Negde bi se, radi dobijanja obične parnice, sudija pogledao kroz prsten … Prsten sa zavezanim crvenim koncem spuštali su u posudu sa žitom, koja je bila pripremljena za setvu, a žito za sejanje su, uz bajanje, propuštali kroz prsten kako bi letina bila što plodnija. U narodu je postojao običaj da se prsten prenosi sa kolena na koleno, obično se davao snahi koja dolazi u kuću, kako bi se očuvala tradicija kuće i porodica na broju (u krugu). Prsten koji je pronađen trebalo je očistiti kroz 9 mlazova vode, kako bi nepoznata, i eventualno negativna energija bila sprana. Lošim znakom se tumačilo gubljenje vereničkog ili venčanog prstena, pa čak i sam pad prstena prilikom obreda venčanja. Loše bi se na osobu odrazilo ako nosi polomljen prsten jer je predstavljao odlivanje energije onog što je predstavljao. Takođe ne treba nositi ni deformisani ili iskrivljeni prsten, niti se smelo nositi preko rukavica, jer su to, po verovanju, bili loši znaci …