(objavljeno u Veštičjoj Reviji broj 13 – autor: Rev. Aleksander Cabot, HP )

Letnji solsticij, Litha, Dan okupljanja, Sredina leta (Midssumer) su nazivi za Sabat koji delimo, imajući u vidu da se njime veliča Sunce i muško božanstvo koje igra važnu ulogu u svetkovini.

Element vatre je najlakše uočiti i osetiti ga kao element transformacije. Ona gori, proždire, prožima, osvetljava i pročišćava. Sunce sa sobom donosi najduži dan u godini, što podrazumeva i dodatnu svetlost za vreme trajanja svetkovine. U Stounhendžu, kamen na brdu označava tačku Sunčevog zenita, gledano iz centra kruga od kamenja.

Kao što moj dragi prijatelj Arthur Pendragon, iz britanskog Reda Druida, kaže: „Ono što zapravo proslavljamo, na mističnom nivou shvata se gledanjem u Svetlo kada je najjače, predstavljajući stvari kao što su trijumf Kralja, pobedu i snagu Svetla nad Tamom, i život sam u svoj punoći.”

Litha je odlično vreme da se veze formalizuju, i parovi koji su zajedno duže od godine i jednog dana od prethodnog Beltanea, mogu zaključiti brak sada. Svetkovina je odlična i za obnovu venčanih zaveta. Kelti bi palili vatre posvuda, u periodu od zalaska Sunca i tokom noći, dan pre letnjeg solsticija, te bi se slavilo pored tih vatri.

U Velsu, Engleskoj, ova svetkovina se nazivala „Dan okupljanja” u čast poljoprivrednih rituala pred predstojeću žetvu. Biljke se prikupljaju i suše kako bi se, usled svojih medicinskih i magijskih moći, mogle koristiti tokom zime.

Kako se najduži dan u godini približava, pun kolorita i svetlosti, moramo postati svesni kako svojih, tako i tuđih potreba, a nadasve potreba planete Zemlje koja nam sva ta preimućstva pruža!

Uz Blagoslove Solsticija!

Aleksander Cabot