(objavljeno u Veštičjoj Reviji broj 7. – autorka: Ljubica Petrović)

delovi iz teksta:

Mabon predstavlja jesenju ravnodnevnicu, ili jesenji ekvinocij, poznat i pod nazivima: „Žetvena kuća“, „Druga žetva“, „Berba prvih plodova“, „Praznik Avalon“… Sama reč Mabon potiče od prakeltskog korena „mak”o – što znači „sin”. Starovelška imenica „map” i savremena „mab” što je takođe imalo isto značenje. Stari Kelti su zaista na ovaj dan slavili rođenje boga Mabona, kojeg su smatrali sinom Velike Majke Modron, čuvarke drugog sveta i zaštitnice, i keltskog boga Mabona, sina Svetlosti, kojeg su nakon tri dana po rođenju oteli, međutim, spasile su ga životinje: jelen, ptice kos, sova, orao i riba losos. Majčinski Aspekt Boginje ovde je najviše izražen, jer nakon Mabona ona sve više kreće prema aspektu Starice. Istovremeno Rogati Bog se priprema za smrt i ponovno rođenje nakon toga. Običaj među Keltima je bio da naprave čoveka od vrbovog pruća i da ga spaljuju, što je simbolisalo „Bog se žrtvuje, daje svoj život kako bi smo imali što jesti” (Iolar,Paganizam u teoriji i praksi III, str. 253.) …

U Grčkoj se na ovaj dan slavilo u čast Dionisa, Demetre i Persefone, kao festival žetve i grožđa. Muškarci su ulicom nosili grane vinove loze nakon čega se sa okupljenima slavilo uz hranu i piće. Katolici slave par dana ranije (8. Septembra), rođenja Device Marije , “Malu Gospu” koja im je rodila Boga. Kinezi par dana kasnije, (28 septembra) slave jesenji festival, koji je najsličniji  paganskom jer se takođe slavi hrana, i odaje zahvalnost obilju plodova i žetvi, sa velikim naglaskom na Mesec, pa se ta svetkovina naziva i festivalom Meseca i sl …

Bez obzira što se danas uglavnom živi u gradovima, iskonske vrednosti se ne zaboravljaju i sve više mladih ljudi se budi i obnavlja stare običaje, doduše u uslovima koje ima … Tom prilikom se kuća ukrašava otpalim lišćem koje ste pronašli, simbolima žetve, zrelim grozdovima ili vinovom lozom, i punim korpama voća koje se stavlja pored ulaznih vrata. Oblači se svečana odeća jer je ovo svetkovina obilja, koristeći boje jeseni, narandžastu, tamnocrvenu, smeđu i žutu, kao i indigo plavu. Oltar se obično postavlja na sredini prostorije i ukrašava se raznolikim voćem i povrćem, kristalima i pićem. Voće, povrće i žitarice se stavlja u napravljen Rog Obilja, kao simbol večitog obilja, sreće i plodnosti po mitu o Zevsu … zatim se prinosi hrana od žitarica ili sezonskog voća, u znak zahvalnosti prema Boginji Majci za obilje plodova koje smo požnjeli u toku godine uz nadu da ćemo žnjeti i sledeće …