Objavljeno u Veštičjoj Reviji broj 8 – priredila: Danijela Simić
Sa posebnim zadovoljstvom želim da vam u ime Veštičje Revije preporučim prvenac Milene Stojanović, divne devojke koja živi u Paraćinu, gde se i rodila 21.03.1988. godine. Pored diplome Fakulteta za menadžment koju poseduje, sfere njenog interesovanja su široke, te ne čudi da je jedina devojka u Srbiji, mlađa od 30 godina, koja piše epsku fantastiku, kao i o slovenskoj mitologiji i srednjevekovnoj Srbiji, njenim legendama, istoriji, i događajima, zaboravljenim mestima i običajima, koji su vezani za taj period. Mnogi čitaoci kažu da Milena zna da napravi zaplet ravan Dž. K. Rouling, koja joj je jedna od uzora. Piše priče sa elementima slovenske mitologije u koju je veliki zaljubljenik. Inspiraciju nalazi u muzici, slikama, prirodi … Jedan novi svet pun magije, vila, patuljaka, mađionika, demona, ukorenjen u večnoj borbi dobra i zla. Dovoljno da budem očarana zapletom i poželim da upoznam ovu mladu autorku, koja i kroz razgovor zrači izuzetnom neposrednošću i unutarnjom lepotom.
1.Legende i predanja kojim Srbija obiluje, do sada nisu toliko bile zastupljene kao predmet interesovanja pisaca, a za takvim čim je čitalacka publika žudela… Šta Vas je nagnalo da dodjete na ideju pisanja romana sa ovakvom tematikom?
Ideja se rodila davno, samo je bilo potrebno dosta istraživanja da bi se realizovala. Kao neko ko je stalno odlazio u selo i slušao priče svoje prababe, uvek sam zapisivala šta bi mi ona ispričala, još od malih nogu, i tako nesvesno, pravila građu za roman. Htela sam i da ljudima prikažem jedan period pre Kosovske bitke, grad Petrus kakav je bio u to vreme, kao i njegove vladare, pa se kroz folklornu fantastiku, slovensku mitologiju, uvukla i istorija, što je samo otvorilo još veći svet, terajući me da tragam za starim podacima vezanim za petrušku oblast, njene vladare, Srbiju u tom periodu, kako bi se kroz roman „Petruški zmaj” sačuvala legenda o slavnim vladarima tog perioda, ali i dočarao tadašnji svet pun magije, slovenske mitologije i božanstava, na samom pragu hrišćanstva, dok je paganizam još uvek živeo u ovim krajevima …
- Predanje o zmajevima , dugo postoji u kraju iz kog potičete i to potvrđuju i geografski toponima koji se često javljaju u samoj nekadašnjoj petruškoj oblasti ( današnjoj okolini Paraćina. Šta nam možete reći o tome?
Zmaj je naše mitološko biće, često spominjano među starim ljudima. Interesantno je da je svuda u svetu zmaj predstavljen kao loše biće dok je, jedino u slovenskoj mitologiji zmaj predstavljen kao nešto dobro, pozitivno. Zato je i osnova romana bila na dečaku Crepu, sinu župana Vukoslava. Crep sa napunjenih šesnaest godina saznaje da ima dva brata, razdvojenih na rođenju, dobija mač vilinske izrade i moć da se kada god poželi pretvori u zmaja. Kroz roman se vidi jasna borba u samom dečaku, između onog ljudskog u njemu, ali i onog zmajskog, kao i njegov jasan cilj da se na sve načine bori za dobro, za istinu, poštenje. U tome mu pomažu vile, vilenjaci, mađionik, starac Vujin, knez Lazar Hrebeljanović, a najveći neprijatelji su čaglji ili psoglavi, međedovići, drekavci, koje predvodi slovenska boginja smrti Morana …